Piše: Dr Momčilo D. Pejović
Već duže vrijeme ozbiljno razmišljam da privremeno (na)puštim državu Crnu Goru, shodno svojim krajnje skromnim odnosno „tankim finansijskim mogućnostima“.
Naravno, da bih obavio „pretrage – sistematski pregled“ svoga zdravstvenoga stanja (fizičkog i mentalnog). A ono je, prema nekom mojem sopstvenom mišljenju, utisku i objektivnom „pregledu“, na dnevnom, mjesečnom i godišnjem nivou, dobrim dijelom „nefunkcionalno“ odnosno nije „b.o.“!
Tako se to, nekada, stručno medicinskim rječnikom konstatovalo kod pacijen(a)ta, barem gledajući neke moje stare zdravstvene kartone posebno onaj „vojne ljekarske komisije“, prije odlaska na služenje vojnoga roka! Sve začinjeno sa malo ironije i sarkazma zbog „dobra“ u kojem sam!?
U neki od mojih „skorašnjih“ tekstova (na)pomenuh da sam bio „ni na nebu ni na zemlji“ tokom preležane „Korone 19“, iz ne tako davne 2020. godine u trajanju od bezmalo mjesec i po dana! Ne samo da mi se kilaža skoro pa prepolovila nego i dobrim dijelom moje vitalni organi naglo i znatno oslabiše i (p)ostadoše ugroženi.
Od svega toga se, do dana današnjega, ne oporavih! A objektivno sagledavajući svoje ukupno zdravstveno stanje, nikad više ni približno dotadašnjem! Trpim što me je zadesilo, jer me „živog u zemlju“ neće valjda niko (za)kopati!
Dakle, moja zdravstvena realnost je takava pa i razlozi su opravdani da makar privremeno napustim državu Crnu Goru, a sve u cilju prevencije – liječenja zdravstvenoga stanja u kojem se nalazim!
Onima koji čitaju ove redove navedeno može da bude „neobično“, blago rečeno, ili nešto „s neba pa u rebra“, posebno kada je u pitanju čitalačka publika mlađe ili srednje starosne dobi!
Međutim, onima koji su nešto malo mlađi od mene ili su moji vršnjaci to je već ozbiljniji način shvatanja i gledanja na tako nešto, pa im je to potpuno razumljivo i prihvatljivo, a nadasve onima poput mene koji su preležali „KOVID 19“!
Naravno da ne pripadam onima koji mogu sebi dozvoliti takav luksuz da „pregled“ obavlja(ju) u nekoj od privatnih klinika u inostarnstvu kod „najboljih ljekara“, ne pitajući šta i koliko košta! Ipak, (d)ako se nekako snađem, makar pare uzeo na kredit kod neke od brojnih banaka u Crnoj Gori ili uputim molbe svakoj po na osob za jednokratnu novčanu pomoć, pa šta bude od „dodjele donacija“!
Mada, unaprijed skoro da sam siguran kakav će od toga svega biti ishod?! Kao što se da vidjeti pare (ni)jesu problem odnosno kad je zdravlje u pitanju ne treba da budu toliko velika prepreka da se pođe makar tu u neku od susjednih država, nekada „bratskih nam republika“!
Odmah da se razumijemo, da neko nešto ne pomisli drugačije ili da se ne nađe uvrijeđen, a čast svakome, kad je u pitanju obraćanje – molba postojećim bankama, ni u primislima ne dolazi u obzir bilo kakav kontak sa bankom koja me je već utužila i stavila mi na teret nešto čemu nijesam kriv odnosno „rekao sam – ponovio“ nešto o čemu se piše i priča gotovo deceniju i po!
Pa onda, u čemu je moj problem kad već pare „nijesu“ toliko bitne, kao kod nekih biznismena, bankara, zelenaša – kamataša, bogataša i njima sličnim koji se liječe kod najpoznatijih svjetskih ljekara u medicinskim centrima sa zavidnim „pedigreom“ odnosno najvisočijim institucionalnim renomeom-ugledom?
Reći ću vam pravo i bez okolišenja! Naravno, bez ovoga uvoda nijesam mogao, jer sam makar iznio neke svoje lične razloge zbog kojih kanim privremeno napustiti državu Crnu Goru odnosno „ovaj planetarni zemaljski raj“, najprosperitetnije ekonomije, od vremena njene obnove državnosti – nezavisnosti, prve ekološke države, kao „Green apple – gren hous, green branch“, sa neizostavnim „beskrajno plavim nebeskim svodom iznad nje“!?
Kako već stvari stoje odnosno podstaknut nekim „vijestima“, koje ovih dana osvanuše u crnogorskim štampanim i elektronskim medijima, da je navodno Aco Đukanović „napustio Crnu Goru“ odnosno „dobio sudsko odobrenje“ da može „putovati“ shodno svojim ličnim razlozima i „potrebama“ ili, pak, bilo da se radi o „liječenju“, zapade mi za oko, onako čitajući ono što piše i što između redova „vidim“, jedna upitna rečenica „kako (on) može putovati i kako je dobijeno sudsko odobrenje“ da „privremeno“ napušti državu Crnu Goru!?
Naravno da se ne bih uopšte na navedeni nečiji upit ni osvrnuo, a kamoli da to bude moja preokupacija ili dio nekog mog upita, već se zainteresovah za svoj slučaj odnosno pripreme oko odlaska, takođe privremenog, iz države Crne Gore shodno objektivnim razlozima koje vam obrazložih onako iskreno i sa javnim upitom i za pravno mišljenje: „Da li bi već podnijeta tužba Prve banke mogla biti smetnja – prepreka mome odlasku bez obraćanja za mišljenje ili odobrenje – dozvolu nekoj od nadležnih institucija“?
Onako gledajući i shavtajući „prvu (po)misao“ da tu uopšte ne može biti „smetnje – prepreke“ i da nema(m) potrebe da se još i time opterećujem, jer sam slobodan građanin i državljanin Crne Gore, a nemam ni dvojno državljanstvo, kao i da nema (n)ikakve pravne smetnje koja se vodi kao krivični postupak – istraga protiv moje malenkosti, niti da sam bezbjedonosno interesantno lice – osoba, bez da ja (ne)znam, bi mi relaksirajuće, neopterećujuće za namjeru koju već uskoro kanim ostvariti, ako bude para!?
U cijelom tom razmišljanju, ipak, odlučih da se javno oglasim sa upitom „da li bi moglo nešto da me iznenadi“ kada ja krenem na put i da me na granici zaustave i vratim se neobavljena posla, jer nemam „odobrenje“ od sudskih ili drugih nadležnih državnih organa „rajske Crne Gore“!?
Prema sveukupnom sagledavanju i analizi onoga šta mi se sve dešava(lo) čini mi se da bi me nešto moglo „opteretititi“ ili spriječiti makar privremeno da se vratim neobavljena posla samo zbog toga što je, ipak, „prisutna“ već podnijeta tužba, kakva je takva je!
Rukovođen prethodnim događajima o odlasku, napuštanju države Crne Gore liječenja radi u inostranstvu, prevashodno imajući na umu budvanskoga sveca, filosofa i političkoga mudraca Svetozara Marovića, koji je odavno tim povodom u Beogradu, Srbiji – nama nekada brataskoj državi, ili Veselina Veljovića koji je bio u Njemačkoj ili je i dalje tamo na liječenju i još nekim njima sličnim, a prethodno su protiv navedenih lica pokrenute krivične prijave ili osuđujuće i prav(n)osnažne, pa su ipak „olako“ pušteni odnosno „dobili su odobrenje da se liječe“, smatrao sam da sam ja kao slobodan građanin u izvjesnoj prednosti i da ne bi trebalo ili moglo biti prepreka oko moga budućega odlaska!
Ali, ipak, rekoh da budem oprezan u vezi svoga odlaska i javno upitam i ujedno se oglasim o namjeri „nesmetanog odlaska“ preko granice države Crne Gore, pa dako se neko od pravnih i iskusnih znalaca onako neprozvan oglasi i uputi stručno pravno mišljenje koje bi mi (po)moglo da riješim i tu enigmu, za mene veoma bitnu i hitnu!
Šta znam, kome može pasti na um ili biti od „zazora“ moja odluka da privremeno napustim „planetarni raj“ od države Crne Gore i stavi pod upit moj slučaj! Naravno da se podrazumijeva da pare – finansije prethodno budem obezbijedio, pa makar to bilo i kreditno zaduženje!
Od svega navedenoga šta će biti ostvareno vidjećemo, ako se ne desi nešto što bi bila viša sila – „vis maior“! Nek’ putuje i traži sebi lijeka onaj koji može i ima punu „vreću para“, pa makar i bez odobrenja državnih organa!
(Mišljenja i stavovi u rubrici Kolumne/Drugi pišu nisu nužno stavovi redakcije Borbe)
Očito da je kovid 19 kod tebe proizveo trajnu upalu mozga. Ajde na jedan čaj od lipe u Gaetu doktore biće ti lakse za duševne bolove!