Crveno-bijeli slavili protiv Spartaka
Prečke, stative, gomila promašenih zicera i na kraju – preokret! Hodala je Crvena zvezda po ivici provalije na Gradskom stadionu u Subotici, ali je beskrajnom inicijativom u finišu susreta i golovima u režiji Ivanića i Sanogoa, uspela da iskreira preokret i mirne glave ode na duel protiv Milana – 2:1. Hrabri Spartak je prvo odličnom tranzicijom stavio srpskog šampiona gotovo u mat poziciju, a potom se spartanskom defanzivom branio od svih nasrtaja crveno-bijelih.
Utakmica velike tenzije, jakog tempa i standarda mnogo jače lige nego što je srpska, gledajući šanse i ofanzivnu orjentaciju Crvene zvezde zasluženo je pripala gostima… Ali za igru preko granice maksimuma, jasnu ideju Vladimira Buača i gol u režiji mladog Furtule Spartak je zaslužio stisak ruke. Ma i više od toga. Crvena zvezda je morala da briše znoj sa čela, gleda kako dolaze i odlaze brojne prilike pred golom sjajnog Dujmovića, ali je na snagu kolektiva izvukla još jednu pobedu. Egzekuzori su posle prekida bili Mirko Ivanić i Seku Sanogo. Za nova tri boda i erupciju oduševljenja Dejana Stankovića koji je euforično krenuo u zagrljaj igračima posle pogotka Sanoga.
Pamtiće se i preričavati ovaj meč, biće to personifikacija onog što stalno želimo da gledamo na terenima od Subotice do Surdulice. Kumovali su tome sjajni domaćini, ali je kumovala Crvena zvezda orjentacijom da igra fudbal na jedan gol. Onaj Spartakov. Otuda je nagrađena posle prečke, stative i velikog broja promašenih zicera. Crveno-beli su 11 puta šutirali ka golu domaćina, ali su samo dve lopte našle put do finiša meča začarane Dujmovićevog gola.
Duel u Subotici, gledajući tempo i intenzitet fudbala, bila je daleko iznad svih standara Superlige. Crvena zvezda, hronično orjentisana na suparničku polovinu, nije naišla rivala koji će joj lako pokloniti prostor i u bunkeru tražiti jedinu šansu da izvuče glavu. Nije bilo Nemanje Nikolića, tokom jeseni, uz Lazara Tufegdžića, najboljeg igrača Spartaka, ali su dešavanja sa Gradskog stadiona neodoljivo podsećala na utakmicu sa Rajka Mitića, odigranoj u julu. Crvena zvezda je postavila poslednju liniju na centar igrališta, stiskala kada god je mogla bez zadrške. Ali Spartak je dobro koristio višak prostora i dobrim kombinacijama iskušavao rizičnu postavku Dejana Stankovića.
Da nije bilo previše faulova bila bi to utakmica za izlog srpskog fudbala, ali i ovako je imalo šta da se vidi. Trener crveno-belih Dejan Stanković odlučio se da junaka iz utakmice protiv Milana Milana Pavkova nagradi startnom postavom i upari ga sa Dijegom Falčinelijem. Od prvog minuta premijerno je igrao Filipo Falko i kretanjima pojačao i onako vrlo šarolik ofanzivni potencijal crveno-belih.
Imao je Italijan nekoliko zapaženih poteza, stigao je posle pasa Rodića da ozbiljno ugrozi vrlo dobrog golmana Spartaka Dujmovića. Solidno je delovao Falko, ali ga je u 27. minutu, verovatno zbog povrede, Dejan Stankovič izvukao iz igre. Glavni protagonista bio je drugi Italijan. Napadač crveno-belih Dijego Falčineli je ušao u tri lepe šansi, i nije uspeo da skine teret sa leđa srpskog šampiona. Gađao je rezonski, ali je dva puta promašivao za „milimetar“. Zvezda je uglavnom pravila višak po levoj strani gde su delovali Rodić i Ivanić. Međutim, dešavanja je bilo i na drugoj strani.
Faulovi Šimure, Miloševića i Maričića jasno su pokazivali da će igrači Vladimira Buača želeti da protiv šampion speru očajan utisak sa gostovanja iz Milanovca. Tačno je znao trener domaćina Vladimir Buač na koji način može da ugrozi Crvenu zvezdu. Nije Lazar Tufegdžić imao zapažen učinak, ali je u svakoj tranziciji domaćina imao vrlo značajnu ulogu. Sa opterećem žutog kartona odličan je bio i Šimura.
I kada nije stizao u završenu trećinu terena Spartak je opominjao crveno-bele, bio na tragu prave tranzicije. Šut Srećkovića odbranio je Borjan, ali spasa za crveno-bele nije bilo u 36. minutu. Bila je to savršena akcija domaćina i asistencija Srečkovića koji je u ulogu junaka stavio mladog Furtula. Momak koji je stigao iz srpske lige je spretno loptu provukao ispod Milana Borjana.
Crvena zvezda je morala da zagra još rizičnije, Dejan Stanković je vrlo brzo morao da reaguje i trostrukom i uvođenjem Gavrića, Sanoga i Slavoljuba Srnića. Sparak je i dalje pecao kontru, ali za hrabru igru u prvom poluvremenu nagrađen je u situacijima kada su svi videli loptu u golu. Kao kada je Tekijaški izvukao loptu sa gol linije, ili kada je Ben bio sam na 11 metara. Bilo je vidljivo da domaći igrači dišu na škrge i da neće izdržati igru pred svojim golom.
Festival odličnih igara Mirko Ivanić je nastavio u 81. minutu kada se poklonio na drugoj stativi i stigao do 11. prvenstveno gola. Jasno je je već tada bilo da će se domaćin teško izvući. Na kraju je jop jedan korner u pogodak pretvorio Seku Sanogo.