Predsjednica Narodne skupštine Ana Brnabić izjavila je danas da je Srbija prema podacima Evrostata, zvanične statističke službe EU, uz Kipar najbrže rastuća ekonomija Evrope u prvom kvartalu ove godine.
Ona je u Pragu učestvovala na panelu „Uloga jugoistočne Evrope u globalnoj sistemskoj transformaciji” u okviru Globalnog bezbjednosnog foruma „GLOBSEK 2026”.
„Fascinantno je koliko ljudi ovdje, a ima mnogo i investitora, pažnje poklanjaju Srbiji, koliko znaju o Srbiji i koliko u Srbiju vjeruju. I opet je i ovdje jedna od glavnih tema to što je po podacima Evrostata, od svih zemalja čije podatke oni trenutno imaju za prvi kvartal 2026. godine, Srbija uz Kipar najbrže rastuća ekonomija Evrope u prvom kvartalu ove godine”, rekla je Brnabićeva u Pragu gdje je učestvovala na panelu „Uloga jugoistočne Evrope u globalnoj sistemskoj transformaciji” u okviru Globalnog bezbjednosnog foruma „GLOBSEK 2026”.
Dodala je da je to veliki uspjeh zahvaljujući politici predsjednika Srbije Aleksandra Vučića.
„Pored svih protesta i pokušaja da se Srbija zaustavi, da se Srbija blokira, da se otjeraju turisti, da se odvrate investitori, da se otjeraju oni investitori koji dolaze, mi smo ponovo zahvaljujući hrabroj i vizionarskoj politici Aleksandra Vučića uspjeli da u prvom kvartalu budemo lideri po evropskom rastu”, rekla je Brnabićeva.
Navela je da se Srbija tehnološki i inovativno razvija što znači da je ozbiljan igrač na koga Evropska unija mora mnogo više da računa.
„Pošto je veliki dio GLOBSEK-a posvećen inovacijama, govori se o tome da je Srbija već dobila drugi superkompjuter, da ima državni DATA centar, kakav u čitavoj Evropi ima samo još Poljska. Tu se vidi jasan smjer daljeg razvoja Srbije i da je u tom smislu Srbija ozbiljan igrač na koga Evropska unija mora, ukoliko je praktična i pragmatična, mnogo više da računa”, rekla je Brnabićeva.
(Politika)
Podaci o brzom ekonomskom rastu Srbije koriste se kao važan pokazatelj makroekonomske stabilnosti.
Poređenje sa drugim evropskim ekonomijama ima za cilj da prikaže relativnu poziciju zemlje u regionu.
Ekonomski rast se najčešće meri kroz BDP, ali on ne obuhvata sve aspekte životnog standarda.
Investicije i građevinski sektor često značajno utiču na kvartalne rezultate rasta.
Dugoročna održivost rasta zavisi od strukturalnih reformi i produktivnosti privrede.
Važno je da se ekonomski pokazatelji analiziraju u širem kontekstu, a ne izolovano.
Pored rasta, ključni su i pokazatelji inflacije, zaposlenosti i realnih plata.
Srbija napreduje i ostvaruje zavidne rezultate ,jer državno rukovodstvo naporno radi na tome da Srbija napreduje što je moguće bolje i brže.
Strane direktne investicije mogu doprineti ubrzanju ekonomskog razvoja.
Javne politike imaju značajnu ulogu u kreiranju stabilnog poslovnog okruženja.
Ekonomija se ne meri samo brzinom rasta, već i kvalitetom tog rasta.
Kvartalni rezultati mogu biti snažni, ali je važan kontinuitet kroz više godina.
Investicije u infrastrukturu često privremeno podižu stopu rasta.
Struktura privrede određuje koliko je rast otporan na spoljne šokove.
Rezultati govore više od bilo kakvih komentara – najbrže rastuća ekonomija Evrope je ozbiljan uspeh.
Uprkos svim izazovima, Srbija pokazuje snagu i stabilnost. Ovo je odlična vest za građane i budućnost zemlje.
Srbija beleži napredak.