Bajden opet zagovara istu politiku: Staviti srpski pečat na tzv. državu Kosovo

1

Vašington i Brisel uveliko obnavljaju “pakt” o združenoj politici prema Srbiji, čije će ključne poluge biti novi pritisci na Beograd da parafira pravno-obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa sa Prištinom, koji bi podrazumijevao priznavanje tzv. Kosova.

Jer, budući američki predsjednik Džozef Bajden još se nije zvanično ustoličio u Bijeloj kući, a naznake da se poslije šumova na vezama između SAD i EU tokom ere Donalda Trampa, one sada vraćaju na isti kolosjek kada je riječ o kosovskom čvoru – više su nego jasne.

Prema našim informacijama, osnove budućeg detaljnog američko-evropskog plana za Zapadni Balkan, a posebno Srbiju, praktično su “izdiktirane” iz Berlina, koji nije krio nezadovoljstvo zbog Trampovog pristupa raspetljavanju kosovskog čvora.

Među najvažnijim stavkama buduće zajedničke strategije SAD i EU jeste pokušaj demontaže Vašingtonskog sporazuma, koja je, sudeći po izjavama pojedinih zapadnih zvaničnika praktično već počela. Neke tačke ovog dokumenta koji je u septembru bio potpisan u Bijeloj kući bile su od početka sporne za Brisel, kao što je ona u kojoj su se Beograd i Priština obavezale da će otvoriti ambasade u Tel Avivu. Zbog toga će se i pojačati zahtevi upućeni našim vlastima da od ovog odustanu i da što više usklade spoljnu politiku sa politikom EU, posebno kada je riječ o Rusiji i Kini.

Naši diplomatski izvori tvrde da je ovaj novi kurs prema Srbiji bio i jedna od tema susreta specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka i pomoćnika američkog državnog sekretara Filipa Rikera u utorak u Briselu. Lajčak je izjavio da “dogovor iz Vašingtona niti je sporazum niti je obavezujući”, već da je u pitanju politička deklaracija.

OSVETA TRAMPOVOM IZASLANIKU

U diplomatskim krugovima komentarišu i da udar na Vašingtonski sporazum koji stiže iz Evrope ima još jednu dimenziju – a to je neka vrsta “osvete” Nemačke Trampovom specijalnom izaslaniku za dijalog Beograda i Prištine Ričardu Grenelu, koji je bio omražen i među berlinskim zvaničnicima dok je bio ambasador u ovoj zemlji. Izvjestilac Evropske komisije za Kosovo, nemačka poslanica Viola fon Kramon čak je Vašingtonski sporazum nazvala “ličnim Grenelovim pi-arom”.

– Tandem EU-SAD nije dobro funkcionisao, posebno u poslednjih godinu dana, kada je riječ o dijalogu Beograda i Prištine. Bilo je jasno da postoje dva pristupa, a to nije bilo ono što je EU odlučila niti je to željela. Optimističan sam povodom nove administracije u SAD, jer se vraćaju ljudi sa kojima je EU već radila i koji poznaju Zapadni Balkan. Njima ne moramo da objašanjavamo stvari o regionu i njegovoj evropskoj budućnosti – poručio je Lajčak.

Za diplomatu Zorana Milivojevića nema dileme da će administracija predsednika Bajdena krenuti u reviziju Trampove spoljne politike prema Zapadnom Balkanu i Srbiji. On smatra da je sastanak Lajčaka i Rikera, u predvečerje Bajdenove inauguracije, najavio odstupanje nove administracije u SAD od Vašingtonskog sporazuma:

– Lajčak je praktično poručio da Vašingtonski sporazum i njegova realizacija, kako je primarno dogovoreno, ne odgovara Briselu, pre svega Nemačkoj, jer se taj sporazum nije bavio statusnim pitanjem Kosova. Očigledno je da će ubuduće SAD i EU delovati sinhronizovano i da neće biti razlike u ključnom pristupu, a to je da pregovori Beograda I Prištine treba da vode priznavanju Kosova.

NA tviter-profilu Evropske komisije u utorak uveče osvanula je objava o susretu komesara za proširenje Olivera Varheljija sa Vljosom Osmani, u kojoj je ona nazvana “predsednicom Republike Kosovo”. Ta objava je zatim uklonjena i Osmanijeva je titulisana kao “v. d. predsednice Kosova”, uz fusnotu pored reči Kosovo.

Reagovao je i direktor Kancelarije za KiM Petar Petković, koji je rekao da je nedopustivo da se bilo koje telo EU opredeljuje o statusu južne srpske pokrajine. On je upitao po po kom sporazumu je EU priznala Kosovo i da li su se u vezi sa tim dogovorili možda sa Grčkom, Kiprom, Rumunijom, Slovačkom ili Španijom, koje ne priznaju Kosovo?

Iz EK su naknadno poručili da je sporni tvit greška i da je pozicija EU kada je reč o statusu Kosova “dobro poznata i da ostaje nepromenjena”.

Dejan S. Miletić, iz Centra za proučavanje globalizacije, s druge strane, veruje da će i u Briselu i u Vašingtonu biti dovoljno mudrosti da se ne ulazi u radikalniju reviziju i Briselskog sporazuma i dogovora iz Bele kuće:

– Od toga niko ne može da ima interes, osim Albanaca koji sve vreme miniraju dijalog. Bolje bi bilo da Vašington i Brisel krenu u sinhronizovanu akciju insistiranja da se ono što je dogovoreno i primeni, što Priština uporno odbija.

1 Comment
  1. Realan komentariše

    Znaci ,,lesi se vraca kuci,, u Evropu i na Zapadni Balkan.To je sve izvjesnije i na kraju ce sve to imati i svoju refleksiju na C.Goru.Kakvu ? Neka svako izvuce sam zakljucak. Treba se prisjetiti druge polovine devedesetih i nista vise.Olbrajt,Bugajski,Bajden,Lajcak i jos neki….

Ostavite Komentar

Your email address will not be published.