Antić: Univerzitetska blokada propala, ne mogu se blokadama rješavati problemi u državi

Istoričar i profesor Filozofskog fakulteta Čedomir Antić ocijenio je danas da je univerzitetska blokada propala ne držanjem „nestudenata” u blokadi kojih je mnogo manje nego što je to predstavljeno, već držanjem profesora koji nisu bili spremni na bilo kakvu žrtvu, i poručio da je veoma loše da se sada blokadama svaki put rješava pitanje poginulih ili izborne krađe.

„Pored toga što Srbi ne vole neizvjesnost i radije će raditi za sigurnih 200 evra nego da se bore za 2.000, nešto slično je i taj inat. Oni koji hoće da reformišu Srbe su inatlije i neće da prihvate da nisu uspjeli”, izjavio je on za K1 govoreći o studentskim blokadama i protestima.

Kako je ocijenio, cijeli ovaj pokret je napravljen s idejom da preko univerziteta možete da slomite vlast, ali ustavnu vlast, i dodao da je, da je to uspjelo, svaka sledeća vlast bila oborena na takav način.

Profesor smatra da su studenti u blokadi trebalo poslije 15. marta da proglase pobjedu, da naprave stranku i da napuste fakultet, jer je na fakultetu protivzakonito i nemoralno da se pravi stranka.

„Osim što su artikulisali nezadovoljstvo, ništa drugo nisu postigli. Vratili ste nas unazad i otvorili jedan veliki problem, a to je univerzitet kao jedan od najmanje reformisanih segmenata srpskog društva”, rekao je on.

Antić je ocijenio da se sada stvoren utisak da je univerzitet politički faktor, što nije dobro, i dodao da, kada budu bili izbori, postojaće pokušaj da se blokadama ospori izborni rezultat.

Na pitanje šta su pred početak školske godine pokazale škole, a šta država, s obzirom na to da je od ukupno 1.680 škola došlo do razrješenja u 25 škola koje je bilo bazirano na odgovarajućem izvještaju prosvjetne inspekcije, na šta su pojedini dijelovi javnosti burno reagovali, Antić je rekao da država mora da reaguje s obzirom na to da se u decembru i januaru ove godine desila nedopustiva situacija jer su profesori odbijali da rade.

„To mora da bude kažnjivo, nije se ovdje desio ni puč, strana okupacija, uspostava diktature pa da vi na taj način reagujete. Smrt 16 ljudi pod nadstrešnicom je tragedija, ali to nije političko pitanje”, poručio je profesor.

Deo sistema koji blokaderi treba da podstaknu je sudstvo, izjavio je Antić, i dodao da treba da se odluče da li je sudstvo otkazalo poslušnost vlastima ili je sudstvo loše.

Prema njegovim riječima, kroz blokaderski pokret se vidi kolika je laž da oni žele da donesu neki novi kvalitet zato što su anarhistički prihvatili model totalitarizma.

„Ja Nastavno-naučno vijeće na mom fakultetu ne smatram relevantnim, jer ono, kad se jednom sastalo da nešto razgovara, se pretvorilo u mezu plenum. To je raspad sistema”, ocijenio je on.

Kako je naveo, do raspada sistema u Srbiji dolazi jer taj dio društva nikada nije reformisan, odnosno nikada nije postao konkurentan.

„Rektor (BU Vladan) Đokić je otišao da se vidi sa Zaharijevom u Brisel, a da li se sastao s ijednim od kolega koji nije za blokadu. Ovo sve je pokazalo nesolidnost univerziteta, nekonkurentnost”, istakao je Antić.

Komentarišući dešavanja na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Antić je rekao da, iako je dekanka Filološkog fakulteta Iva Draškić prije više od mjesec dana uradila sličnu stvar kao dekan Milivoj Alanović i ušla na fakultet sa obezbjeđenjem, pošto je ona „blokaderka”, njoj se to prašta.

„Jel i profesorka Draškić isto ušla sa svojim batinašima ili su to možda sada sportisti? To nam govori o licemjerju jedne grupe ljudi koja je našla pa zašla. Mislim da je sada trenutak da se neke stvari promjene”, napomenuo je on.

Antić je ocijenio da, iako među studentima u blokadi ima jedan odsto anarhista koji neće da odustanu, veliki broj studenata je ovo shvatio kao generacijski obrt prelaza i o čemu se zapravo radi.

„Pokazalo se da vlast nije imala odgovor na ovo, da su sudstvo i univerzitet u izvesnoj mjeri potpuno u rukama druge sile. Mi imamo tradiciju tuđinskih agenata ovdje u Srbiji”, dodao je on.

Govoreći o trenutnom stanju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Antić je rekao da je Filozofski fakultet u Beogradu posljednji počeo sa radom, i dodao da je preporuka bila da se nastava nadoknađuje samo formalno.

Grupa katedre sa odeljenja za istoriju je mjesec i po dana ranije počela nadoknadu, izjavio je profesor, i istakao da je on sva svoja predavanja i vježbe nadoknadio, kao i da je završio sa kolokvijumima.

„Prije nekoliko sedmica smo imali prvi ispitni rok, januarski, u zgradi fakulteta i to je prošlo jako uspješno za razliku od Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, gdje morate plenum da molite da uđete u svoju kancelariju”, rekao je Antić.

Kako je naveo, iako se na Fakultetu trenutno nalazi mali broj studenata koji dežuraju na fakultetu, ulazak u učionice i samu zgradu fakulteta nije blokiran i funkcioniše normalno.

(Politika)