Jedna od onih koja je prednjačila bila je Verica Maraš, bivša direktorica kompanije „13. jul Plantaže“, koja je imala neto platu 7.367 eura i to u vrijeme kada je minimalna plata bila svega 222 eura, a penzija 128 eura.
Analiza pokazuje da i danas, kada je minimalna plata sa srednjom školom 600, a sa visokom školskom spremom 800 eura, a minimalna penzija 451 eura, pojedini direktori imaju manje zarade nego što su imali funkcioneri na istim funkcijama 2019. godine, kada je minimalna zarada bila gotovo četiri puta manja.
Aktuelni direktor Rudnika uglja Pljevlja, Nemanja Laković, prima 3.570 eura, dok je nekadašnji direktor, Slavoljub Popadić 2019. godine primao čak 4.100 eura.
Statistika pokazuje da je od 2009. do 2020. prosječna plata u Crnoj Gori porasla svega 61 euro, a minimalna zarada samo 29 eura.
Ne lažite
Kako vas nije sramota? Ako umijete da čitate, nećete vidjeti neku razliku. Osim Maraške, sve je isto, ili slično. Ne zna se koji su gori. Potpuno ista fela, isti nezasiti likovi, samo sa različitim imenima i prezimenima. Samo je razlika ko za koga navija.
Propagandni pamfleti male Borbe. Ovi u vlasti se razvaljuju od novca, čak i Zdenka priznade da je inflacija dobra za njih. Boli ih ona stvar za građane, jer oni su se konačno dočepali državnog trezora i sada troše, ne patišu. A Dražen i Borba kao časni medij evo već nekoliko godina pišu u interesu pojedinih partija, u CG i Srbiji, problemi građana ih više ne interesuju. Sada samo pišu u korist onih koji ih finansiraju.