Mladen Mikijelj

Amandmani

0

Piše: Čedomir Antić

 

Vrlo je jasno šta se dešava. Vlada Crne Gore, u kojoj većinu drži Pokret Europa sad, želela bi da iz aktielne krize, nastale predlogom „Rezulucije o genocidu u Srebrenici“ na Generalnoj  skupštini UN, izađe sa što manje štete.  Ta šteta meri se njenom vidljivošću u pitanjima za koje mladi Europejci veruju da ih se ne tiču.

To je veliki napredak. Da jedna vlada koja ne zavisi od Srbije niti od glasova stranaka Srba u Crnoj Gori brine o tome šta će reći bar 38% njenih građana koji su Srbi ili možda onih 62% koji govore srpski i pripadaju SPC, novost je koju nismo videli od vremena kada su daleki prethodnici DPS-ove vlasti na čijim vrednostima je izgađena savremena Crna Gora u Aranđelovcu klali mitropolita Joanikija Drugog.

Hvala premijeru Spajiću i ministru Ivanoviću na tome. Oni su tu pokazali jedan mali i blagi trag ljudskosti. Za razliku od njih predsednik Milatović pokazao je da nema ni trag ljudskosti i da mu je, kao i guzatom ratluku Zdravku Krivokapiću – njegovom mentalnom i političkom  model-klonu – sve jedno dok je njegova povelika stražnjica na toplom i puna (na sve moguće načine).

Međutim, moram da kažem da je vreme traženja zrnca ljudskosti u crnogorskim političarima prošlo. Ne radujem se zraku dobra u tmini koja vlada tim izgubljenim personama. Nije mi bilo krivo što je Milo Đukanović izdao državu kojoj se zakleo. Razumeo sam sve njegove zamisli i potrebe. Uvek sam verovao da kod njega nema problema sa racionalnim, nisam nadležan za duše, a oni koji su ga krstili ili blagosiljali, trebalo bi da se zamisle, a možda i uplaše, zato što su Crkvi privodili humanoida koji dušu nema. Meni to naravno ne smeta, čak mi je drago što je to bio još jedan monstrum koji ne živi i ne kandiduje se u Srbiji. No, ono što sam zamerao Đukanoviću i zbog čega sam decenijama radio protiv njega, jeste ta perverzija – to obespravljivanje samo jednog naroda, jedne kulture i jedne vere u ime nekakvih demokratskih i drugih vrednosti. Kad je reč o naciji Ratluka, koju je osmislio Krivokapić, sve mi je blisko – pa mi prihvatamo devojčice sa pišom i dečake sa silikoskim grudima, a nećemo poneko prasence koje bi da sisa i na Gorici i na Vračaru i na Trgu kod Miletića… Pa kakvi bi smo ljudi bili. Meni kod ovih odvratnika ipak smeta ta potreba da se kao crnogorski državnici i javne ličnosti u ime srpskog naroda u Crnoj Gori odriču nekakvih prava.

Ne bih ulazio u to koja je bila uloga Crne Gore za vreme Rata u Bosni i Hercegovini. Pored sve Đukanovićeve dvoličnosti i podlosti ja sam za pomoć i podršku zauvek zahvalan. Da je i Crna Gora viđena kao odgovorna svedočio je i bošnjački agent pred međunarodnim sudom. Ali, kad već govorimo o demokratiji i vladavini prava, ne bih da ponavljam sve o individulaoj krivici i činjenici da Tribunal u Hagu nije kaznio ubicu niti jednog od 40.000 Srba, velikim delom civila koji su poginuli u ratovima iz devedesetih godina. Da ne spominjem gadljivost svih – od američkih predsednika i rimskih papa do porodica žrtava drugih naroda – da odaju bilo kakvu poštu srpskim žrtvama. Papa se izvinjavao Gruzijcima zbog nekih pokatoličavanja, ali tri posete dvojice pontifika Bosni nikada nisu stigle do Jasenovca, Drakulića ili Šargovca.

Podvukao bih, ako to nešto crnogorskoj vladi znači, da je nemoralno učestvovati u nečemu što je protivzakonito. Ambasador BiH u UN, Zlatko Lagumdžija, predložio je ovu rezoluciju bez ustavom predviđene podrške svoje države. Isto su bošnjački šovinisti uradili kada su dva puta pokretali tužbu protiv Srbije. Pre GS UN ova rezolucija je odbijena na Savetu bezbednosti, sada su je kao nespornu predložile dve države poznate po genocidu. Nemačka nikada nije priznala genocid nad Srbima u Drugom svetskom ratu, a sadašnja vlada Ruande izvršila je osvetnički, nekažnjeni gencoid nad Hutuima 2010. godine. Zamisao sa amandmanima zato može biti dobra samo u glavi nekoga ko misli da je Belgijanac. Za Srbina i Crnogorca zna se da je to samo i isključivo list koji pokriva golotinju.

Spajiću, Ivanoviću i Milatoviću, vi niste Srbi, niste ni bliski Srbima, vi ste takođe i ljudi koji se lažno predstavljaju kao naši prijatelji. Šta god nekada mislili, vi ste grupa oportunista i karijerista koji bi majku prodali za još jedan mandat. Uskoro vam niko neće verovati i jedino što će ostati iza vas jeste jedna politička generacija koja će u budućnosti otići crnogorskim fašistima u tabor DPS-a. Sve smo vam dali i mnogo pomogli, a bilo je dovoljno da ćutite i ostanete naša braća. Za slabost imamo razumevanja, ali za zlo nemamo.  Ipak, izdaja je vaša naopaka hrana i uvek ćete makar progovoriti, ako već nemate mogućnost da nam nekako fizički naudite.

(Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrikama „Drugi pišu“ i „Kolumne“ nisu nužno i stavovi redakcije portala „Borba“)

Ostavite Komentar

Your email address will not be published.