U domaćem političkom diskursu već godinama se ponavlja narativ o „izolovanom diktatoru“ kojem, navodno, prijeti međunarodna blokada i diplomatska usamljenost. Riječ je o propagandnoj konstrukciji koja, iako efektna za unutrašnju upotrebu, ne stoji pred osnovnim činjenicama realne politike.
Aleksandar Vučić, politički akter kojeg kritičari redovno etiketiraju kao diktatora, u praksi ima otvorena vrata gotovo svih relevantnih svjetskih centara moći: od Vašingtona, preko Moskve i Pekinga, do Brisela, Pariza, Abu Dabija i Tokija. Činjenica da ga istovremeno primaju, sa njim pregovaraju i njeguju odnos i Zapad i Istok, i demokratski i autoritarni režimi, jasno pokazuje da međunarodni sistem nije nimalo crno-bijel, niti da je kriterijum „demokratska legitimnost“ presudan faktor za diplomatski tretman.
Realpolitika nad moralizmom
Međunarodni odnosi funkcionišu po logici interesa, a ne po moralnim kvalifikacijama. Stabilnost Balkana, energetski projekti, infrastrukturne investicije, pa i vojno-bezbednosna pitanja – to su razlozi zbog kojih se sa Vučićem razgovara.
Vašington i Brisel, bez obzira na retoričke razlike, u njemu vide garanta stabilnosti u regionu. Moskva i Peking u njemu vide partnera koji otvara prostor njihovom prisustvu u Evropi. Abu Dabi i Tokio prepoznaju ekonomske i infrastrukturne prilike.
Drugim riječima, ono što se u domaćoj političkoj borbi opisuje kao „izolacija“ zapravo je suprotno: Vučić koristi višestruke kanale i uspješno igra na karti multipolarnosti. To je ono što se u teoriji naziva balansiranjem između velikih sila.
Dosljednost kao iritacija
Jedan od paradoksa u slučaju Aleksandra Vučića jeste da ga međunarodni akteri uvažavaju, dok ga domaći kritičari osporavaju upravo zato što vodi stalnu, dosljednu politiku. On ne mijenja pravac pod pritiscima, već održava liniju balansiranja – dovoljno blizu Zapadu da ga ne otpišu, a dovoljno otvoren prema Istoku da ga ne mogu ignorisati.
“Diktator” na međunarodnom balu?
Ako „diktatora“, kako ga nazivaju protivnici, redovno primaju američki predsjednici i evropski lideri, ako ga dočekuju u Kremlju i Pekingu, ako ga uvaže i u arapskom svijetu i u Aziji – kako onda izgledaju oni političari koji se nazivaju demokratama, ali ih niko ne prima niti s njima iko ozbiljno razgovara?
Na međunarodnom planu, ono što odlučuje nije ocjena „demokratije“ već kapacitet da se bude faktor. A Vučić to jeste – faktor kojeg niko ne može zaobići.
Propaganda za domaću upotrebu
Priče o izolaciji služe samo za mobilizaciju opozicionog biračkog tijela, da bi homogenizovala svoje pristalice. Međutim, ozbiljna analiza mora razlikovati propagandu od realnosti. Realnost kaže: sa Vučićem razgovaraju svi, i oni koji ga kritikuju i oni koji ga podržavaju.
Pouka
Ako opozicija želi da bude kredibilna, neće jeftino graditi priču o „blokadi“ koja ne postoji. Jer lažima se ne dobijaju ni partijske karte, a kamoli izbori. Umjesto toga, mora da ponudi uvjerljivu alternativu – ne narativ o tome da je Srbija izolovana, već viziju o tome kako može biti bolje integrisana, demokratskija i pravednija država.
Dok opozicija Vučića prikazuje kao izolovanog, svet ga priznaje i poštuje.Srbija je faktor stabilnosti i razvoja – blokade i kritike ne vode nikuda.
Nasilje i neredi ne smeju da postanu realnost u drzavi
Baš lep tekst. Da li je autor onaj poznati proćelavi kučki kolumnista?
Svetski lideri poštuju Vučića, a domaća opozicija kuka o ‘diktaturi’. Srbija ide napred dok blokade i besmisleni protesti samo koče narod.
U svemu se slažemo!
Nego, kada će da nam pošalju onaj obećani kilogram parizera i šunke? Pitaj mogu li majoneza da nam obezbede za oktobar
Vučić je državnim peiznat i poštovan u celom svetu i Srbija se ponosi što ima takvog predsednika.
Vlado: Vučić vodi odgovorno državnu polutiku i to svet poštuje i ceni.
Vučić je priznat i poštovan u celoj Borbi, pogotovo od strane onih koji žive na njegov račun.
Ха, ха, ха..
Bunt je pao u vodu, blokade su propale, profesori se vratili na nastavu, a protest se ugasio. Srbija ide putem rada i znanja, a ne putem haosa i destrukcije!
Када нападају председника, у ствари нападају Србију. Јасно је зашто – зато што јача, напредује и постаје све поштованија у свету.
Истина је једна – све њихове кампање и напади усмерени су на председника Вучића, јер им смета снажна, независна и поносна Србија. Захваљујући његовој борби и визији, Србија данас стоји раме уз раме са највећима.
Blokaderi su najveće zlo.
Координатни систем блокадера и Загреба увек исти – једина им је мета Србија и председник Вучић.
Србија је јача када ради за свој народ, а не за туђе интересе.
Смета им Вучић јер је Србија под његовим вођством постала фактор стабилности и снаге у региону.
народ препознаје ко ради за државу, а ко за туђе интересе
Svima je već jasno da se vodi usaglašena kampanja protiv Vučića. Ali pobediće pristojna Srbija.
Svima je već jasno da se vodi usaglašena kampanja protiv Vučića. Ali pobediće pristojna Srbija.
Србија данас има снагу и углед које нико не може да умањи
Србија је данас стабилна и поштована захваљујући раду председника Вучића
Dovoljan dokaz opterećenosti Vučičem mnogih političara i javnih ličnosti iz regiona.
Vuciceva snaga i podrška u Srbiji su očigledni
Spoljašnjem i unutrašnjem neprijatelju, najveći bedem odbrane i otpora je predsednik Aleksandar Vučić.
Vučić je državnik koji je veoma cenjen i poštovan u svetu,jer je iskren,moćan i uvek borben kada je interes svoje zemlje. Ponos naše Srbije,dok za ove blokadere izdajnike možemo slobodno reći da su dno dna za Srbiju.