Nešto malo kontra Bora i Ramiza

Piše: Saša Dr.Đurović

Da se razumijemo, jedini bokser Mijo kog poznajem je Perunovic, vežu nas neke familijarne veze, drugog boksera mija znam kao dobitnika Njegoševe nagrade.. Gospode Bože.. bilo bi zanimljivo znat koliki je tiraž nagrađene knjige mija boksera, laureata. Kao i ko je sve bio u žiriju. I za koliko para. Pa se treba pozabavit onim jergovićem koji je doveden, kao ovca, da žiriju da legitimitet, da mu da težinu. Kao što je miju komiti, lauareatu, trebalo kad je boksova’, da se skidaU kilogrami, ili nabijaU. Mada vaga trpi sve, ka’ papir, zato je mijo pisac. I to ne bilo kakav, nego laureat! Bilo bi dobro znat koliko je nabljeno, nabljenom, jergoviću da podigne „rejting“ žiriju koji je nagradio boksera mija. Pa sukladno tom treba vrednovat i jergovića iz žirija. Ili je jergović doveden gratis, za med i priganice, da kusa, ‘nako tek, sukladno tradicionalnom gostoprimstvu crnogorskom. Malo je to njemu bilo za ‘nako nabljenu prdaru, moralo se tu još primetat. Da može miljenko da uzNe njeguški pršut makar, pride, kao predjelo. Da bidne ka’ kolega mu nikolaidis makar. Gabaritni „mislioci“ regionalni..

E onda znam i mija, iz vakta kad pisah za Pobjedu, tad mijo bijaše ukrstio rukavice s brkovićem mlađim jer mu se mlađi brko smijao što mijo piše „samizdat“ odvojeno. I bio je brko mlađi u pravu, samizdat je izdavacka kuća npr. I piše se zajedno, tako je regulisano, mijo nije mnogo odmako od nahije pa to nije znao, brković već ima neke kontakte i izvan ma(ha)le. Pa zna za samizdat. E onda je mijo bokser na to brkovićevo cerekanje odgovorio da je mali brko narkoman a stariji špijun te je tako udario direk’ direkNo u bratstvo. Ne bijaše feedback-a. Auspuh bi mu odgovorio no se bijaše o jadu zabavio oko tija privatizacija, uspješnija. Tako da je u mijovoj crnogorskoj, mitomanskoj, percepciji taj meč dobljen nokautom u prvoj rundi.

Nika Djelošaja ne poznajem, djeluje mi kao ok čovjek, drčan al od riječi. Albanac koji se bori za prava svog etnosa i ne znam šta je tu sporno? Pritom posle finala crnogorskoga kupa pokazao je Nik i da je kurčevit . Malo ko bi, od dičnija crnogoraca, reagovao onako, jer, šta će reći Dejo?! A Nik drčno i na poluvremenu, i poslije utakmice, a onda i nekoliko dana kasnije u tv emisiji.

Osim toga Nik gleda svoga posla, koji se tiče njegovog etnosa i opštine kojom stoluje. A protiv čijeg konstituisanja mijo nije zucnuo. I neka nije, i treba da imaju opštinu. Ali je čudan izostanak mijove reakcije kad je obično ima na sve, i kad ga niko ne pita. Moguće jer mu titula laureata daje krila, kao red bull, pa se osjeća bitnim. No, ne bi bilo loše da se prisjetimo, opet, kako je mijo postao laureat. Uz čiju pomoć i zašto? Da bi svak ko ima iole integriteta a bude dobitnik te nagrade trebao da se zahvali i da  je vrati. Bez ikakvog objašnjenja, svak bi znao zašto.

Dakle, u sukobu „Nik vs mijo“ potpuno na strani Djelošaja Nika. Je li to sukladno logici? Moguće da nije. Je li to sukladno istoriji? Moguće da nije. Je li to sukladno osjećaju za pravdu i valjane argumente? Jeste.

E pa možda je to najbitnije