Piše: Emilo Labudović
Dijaspora je riječ grčkog porijekla i, u doslovnom prevodu, znači „rasuto sjeme“, a kolokvijalno se odnosi na pripadnike određenog naroda koji žive daleko od svoje matice. Savremena migraciona kretanja učinila su da gotovo nema naroda koji nema svoju „dijasporu“, ali u crnogorskom političkom narativu ovaj termin je, uglavnom, rezervisan samo za pripadnike muslimansko – bošnjačke nacionalne zajednice i pokojeg Crnogorca, naslednika davnih pečalbara od Argentine, Amerike pa do Australije. Poseban segment dijaspore čine iseljeni Albanci koji su, u pogledu odnosa prema državi, prilično introvertni i okrenuti sebi. „Rasuto sjeme“ ostalih naroda kao i da ne postoji.
Dijaspora, i kao terminska odrednica i kao realna kategorija, u žižu i dnevno – političku upotrebu uglavnom dospijeva uoči izbora. Između dva izborna ciklusa, odnos države i državne politike prema raseljenima se svodi na onu narodnu: daleko od očiju, daleko od srca. Osim, naravno, njihovih dotacija rodbini u matici koje čine značajnu stavku svakog budžeta.
S obzirom da su u toku predsjednički izbori, dijaspora je ovih dana, uoči drugog izbornog kruga, opet vraćena na „tavulin“ dnevne politike. Jedan kandidat u njoj vidi spasonosni rezervoar nedostajućih mu glasova, dok drugi računa na svijest onih koji su, baš politikom prvog, otjerani trbuhom za kruhom. A „dijaspora“ mjerka… i ćuti.
I sve opet liči na onaj čuveni vic o Muju kao učesniku kviza „Želite li da postanete milioner“. A vic ide ovako. Stigao Mujo do petnaestog pitanja, na prag miliona, a pitanje glasi: koji je glavni grad Hrvatske? Sjedi Mujo, duma i premišlja se, dok ga voditelj u jednom momeentu ne podsjeti na neiskorišćenu „pomoć prijatelja“. „U redu, kaže Mujo, zovite mog jarana Hasa, on će sigurno znati odgovor“. I, naravno, na treće zvono telefona javlja se Haso i oni se, u okviru raspoloživih trideset senundi, ispričaju o svemu: o zdravlju, roditeljima, hanumama, djeci, poslu… a o pitanju – ni riječ. „Pa vi ne stigoste ni pitanje da postavite“, čudi se voditelj, a Mujo će: „ma, znam ja, bolan, da je to Zagreb, ali se Haso odselio u Ameriku ima tome dvades’ godina, a telefon skup, pa ko velim, kad je već o trošku televizije, da se čujem sa jaranom“.
E, sad, kakva je sličnost ove frke oko dijaspore sa pomenutim vicem? Apsolutna. Jer, ko može da zamjeri „dijaspori“ što koristi priliku da o trošku DPS dođe u zavičaj, obiđe rodbinu i koliko – toliko utaži svoju nostalgiju. Još kad za glas Milu dobiju od dvesta do petsto evra – puna kapa. A što se rezultata tiče, briga njih i za Mila i za Jakova, oni su ionako svoju sudbinu definitivno „preselilu“ u Luksemburg, Švajcarsku, NJemačku, Belgiju…
Ali, naravno, okorišćavanje prodajom glasova se tu ne završava. Kajmak skidaju efendija Ibrahimović i družina prie i oko njega koji svoj navodni uticaj na dijasporu i njihovo dovođenje na glasanje „naplaćuju“ ministarskim mjestima i bjekstvom iz Petnjice, Rožaja, Plava, Gusinja… u toplije krajeve (Podgorica, Ulcinj) i udobnije vile i stanove.
I da zaključim: nije do dijaspore! Do države je koja, čak i kad promijeni vlast, ni za tri godine nije u stanju da sredi polumilionski birački spisak i konačno definiše ko je a ko nije dijaspora s pravom glasa i „pravom“ na DPS/MILO (zlo) upotrebu. I da, konačno, prekine praksu po kojoj se u dijasporu računa „sjeme“ jednog ali ne i drugih naroda. Jer, Crnu Goru su, jednako i iz istih razloga, napuštali i drugi, i svejedno je gdje su razapeli „čergu“- u Luksemburgu ili Beogradu.
A kad je već riječ o Luksemburgu, čudi me da se niko ne pita hoće li u nedjelju doletjeti i Aco da podrži bracu? Ili će samo biti organizator i promoter. Ali, malo li je i toliko
Emilo,
Divan chlanak i josh bolji vic o Hasu i Muju.
.
.
.
Evo vrlo slichan vic o Hasu: Vic ima naslov: „MILO MU JE CHUTI“
Umro Veliki Raztni Zlochinac Franjo Tudjman. (Usput recheno, umro je ovde u Mejo Klinici. Lepo se secam. Na kraju su ga drzali u komi mesec dana. Telo nije moglo da odrzava potrebnu telesnu temperaturu, pa su ga zagrevali strujom kao prasica na raznju, shto bi rekao Chedomir Antic).
Mujo radi u Austriji i potrefiolo se da je bash taj dan krenuo za BH kolima preko HR.
Na granici AUS i HR prilazi mu mladi stasit granichar. Kaze mu granichar: „GOSPODINE, NASH FRANCEK JE UMRO. SABOR PROGLASIO 3-DANA ZALOSTI. NE MOZE NIKO NITI DA UDJE U HR NITI DA IZADJE VANI.“
Mujo klimne glavom u znak, da mu je sve jasno. Okrene kola natrag ka AUS. Posle 2 km voznje, opet okrene kola ka HR granici. Opet mu pridje onaj mladi, stasit granichar-detektiv, koji ga je odmah prepoznao, ali se pravi da nije i ponovi mu istu prichu: „GOSPODINE, NASH FRANCEK JE UMRO. SABOR PROGLASIO 3-DANA ZALOSTI. NE MOZE NIKO NITI DA UDJE U HR NITI DA IZADJE VANI.“
Opet Mujo klimne glavom, okrene kola nazad u AUS… Ta scena se ponovila 6 puta.
Sedmi put mladi HR-detektiv eksplodira od besa: „Magarac jedan, 6 puta sam ti ponovio isto obaveshtenje, 6 puta si odlazio i vracao se natrag – SHTA JE SA TOBOM – JESILI TI GLUP ILI SI LUD?“
Na to ce Mujo: „Gospodine nisam ja ni glup ni lud, NEGO MI JE MILO CHUTI“!!!