Piše: Jovan Babić
Obojena revolucija je mnogim nedužnim licima oduzela puno, ali najviše toga je uskratila nevinim i nedužnim studentima, koje je prisvojila kao taoce u svojoj političkoj borbi i otela im godinu dana života i studiranja. Protivzakonite blokade fakulteta onemogućile su studiranje studentima koji nisu podržavali blokade. Oni koji su podržavali blokade svesno su snosili posledice svoje odluke, i time su naneli ogromnu štetu, pogotovo studentima slabijeg materijalnog stanja i studentima koji ne žive u gradu u kojem studiraju. Studentima iz bogatih porodica bilo je lakše, jer im je jedina obaveza bila da studiraju. Zahvaljujući tome, raspolagali su sa više slobodnog vremena za putovanja, na kojima su mogli da budu potpuno rasterećeni, bez drugih obaveza i briga.
Obojena revolucija ušla je na fakultete 25. novembra 2024. godine i počela brzo da se širi, pa su za tri nedelje skoro svi fakulteti bili blokirani. Tok obojene revolucije imao je više faza i, kao i bilo koji drugi pokret, imao je razvoj, vrhunac i pad.
Razvoj obojene revolucije
Popularnost same obojene revolucije ogledala se kroz tri termina: studenti, blokade i protesti, i njihovom analizom može se utvrditi kako se razvijala obojena revolucija. Sada, kada je prošla sama revolucija i kada je Gugl Trends uredno zapisao kolika je popularnost navedenih termina bila, možemo lako da analiziramo sam tok revolucije.
Detaljan pregled pokazuje 244 indeksna poena u nedelji pred 1. februar, zatim vidimo drastičan pad prve nedelje posle 1. februara na 127 poena. Sledeći vrhunac popularnosti bio je u nedelji pred 15. mart i iznosio je 197 poena. Dakle, najveća zainteresovanost građana za aktuelne događaje bila je u nedeljama pred 1. februar 2025. pogotovo u nedelji pred sam skup u Novom Sadu, do tada je definisan termin blokada kao i što je tada određena budućnost celog pokreta. Tada su društvene mreže prvi put u istoriji Srbije predvodile narativ o nekoj temi gurajući u drugi plan tradicionalne medije.
Rast obojene revolucije
Rast obojene revolucije ili studentskog pokreta dešava se u decembru i januaru, sa smanjenom aktivnošću tokom praznika, i u nedelji pred 1. februar 2025. godine javlja se najveća zainteresovanost kod građana za aktuelna politička dešavanja. Zainteresovanost građana u januaru bila je na vrhuncu jer je tada pojam plenum i blokade bio nov i niko nije znao šta tačno znači, tada je svako bio zainteresovan da sazna nešto o temi o kojoj se priča ali to je bio prvi put u 12 godina da je politički angažman opozicije uvukao celo društvo u njihovu kampanju.
Rast popularnosti ili razvoj pokreta je najvažniji period za neki pokret jer se tada definiše budućnost istog. Stavovi koje zastupa pokret omogućavaju mu da se ljudi pridruže pokretu i tada je on najslabiji i najranjiviji. Vidljivost i podrška pokreta su direktno vezani za kampanju koju vodi pokret i podršku javnih ličnosti i građana koju dobija.
Sam rast studentskog pokreta bio je do 1. februara 2025. kada je održan skup u Novom Sadu i gde su ljudi očekivali da će im biti objašnjeno koja je svrha okupljanja i koje su dalje instrukcije – ništa od toga nisu dobili. Posle drugog neuspešnog skupa 15. februara ljudi su počeli da gube zainteresovanost za pokret i dalje blokade i obustave rada – tada možemo videti prvi pad popularnosti posle skupa 15. februara, kada je ljudima bilo jasno da neće biti ništa od tog pokreta, i kada su prvi put počela da se čuju negodovanja na obustavama nastave u školama. Niko tada nije znao zbog čega blokira i prekid blokada škola počeo je da ima smisla jer više nisu znali ni zašto blokiraju, ni zbog koga blokiraju ali ni dokle da blokiraju. Odbijanje plenuma da izvrši političku artikulaciju je ubilo želju za borbom kod mnogih i direktno uticalo na pad popularnosti samog pokreta.
Plenum
Finansijeri obojene revolucije osmislili su plenum kao imaginarno telo koje će biti centar obojene revolucije i kao takvo stvoriće dovoljan kredibilitet kod građana da u ključnom trenutku pozove na smenu vlasti i postavljanje prelazne ekspertske vlade. Prelazna vlada nije nova ideja i bila je uspostavljena posle 5. oktobra 2000. godine.
U literaturi („Nenasilna borba u 50 tačaka“), koja je nastala od nekadašnjeg „Otpora“, studenti se smatraju izuzetno naivnim i povodljivim licima koja su spremna da rade besplatno radi ostvarivanja tuđih ciljeva. Potrebno je samo prvo da ih ubede, a pravilo koje se koristi jeste da, ako vam treba više od 10 minuta da ubedite studenta, onda odustanete jer nije zainteresovan ili nije naivan.
Pošto je za početak bilo neophodno stvoriti kredibilitet i popularnost plenuma, pa ga tek onda iskoristiti, sam plenum morao je proći kroz tranziciju iz apolitičnog pokreta u politički pokret. Pošto u Srbiji ne postoji nijedan politički ili drugi akter koji je mogao da pozove na revoluciju ili blokade jer nije imao kredibilitet da to uradi, to je moralo da učini fiktivno telo. Zato je plenum osmišljen kao apolitično telo u kojem su samo studenti, koji su mladi, nevini i pošteni i koji predstavljaju kontrast starom sistemu koji je korumpiran.
Pošto je bavljenje politikom na fakultetu zabranjeno, a blokade su protivzakonite, one nikada ne bi bile dozvoljene i tolerisane da su odmah rekli da žele da ruše tadašnju vladu i traže prelaznu vladu. Zato je prikriveni zahtev bio ostavka tadašnjeg premijera, a samim tim i pad vlade i uspostavljanje nove prelazne.
Da bi stvorili trenutnu popularnost plenuma, izvršen je prost transfer popularnosti sa svih ostalih aktera (javne ličnosti, influenseri, političari, nevladine organizacije i opozicioni mediji), pri čemu su svi ponovili istu poruku, a to je da plenumi vode ovu bitku i da se oni za sve pitaju, dok ih ostali samo prate. Na ovaj način uneli su fatalnu grešku u sam sistem.
Fatalne greška plenuma i obojene revolucije
Fatalna greška u nekom sistemu jeste ona greška koja može da ugasi ceo sistem, a izreka koja se koristi u Srbiji glasi: „Krava da punu kantu mleka, pa je šutne i prospe.“ U ovom primeru fatalna greška je šutiranje pune kante mleka i to šutiranje je obesmislilo to što je krava dala punu kantu mleka. Isto tako, i plenumi ili studenti napunili su ulice, a onda prosuli sav kapital koji su sakupili do tada jer nisu na vreme izvršili političku artikulaciju i tranziciju iz apolitičnog u politički pokret i uneli novi studentski zahtev pre 15. marta, kojim bi se zahtevala prelazna ekspertska vlada, odnosno ono što smo svi mogli da čujemo pred 15. mart i što su svi zahtevali da studenti urade, a to je politička artikulacija.
Fatalna greška koju je uneo plenum bila je početna slabost, a da bi je sakrili, morali su da lažu i da kažu da se ne bave politikom i da se radi o studentskim zahtevima koji su bazirani na padu nadstrešnice. Sada, kada je prošlo dovoljno vremena, svi znamo da godinu dana nisu spomenuli poginule ispod nadstrešnice, ali su zato tražili raspisivanje izbora i napravili studentsku listu za izbore. Vreme je pokazalo da su studenti „plenumaši“ teški lažovi.
Sakrivanje laži bilo je precizno osmišljeno i zato ćemo videti da su govorili da se ne bave politikom, ali da se bave javnom politikom ili javnim problemima. Sama konstrukcija potpuno je besmislena jer se svakako bave politikom, ali je korišćena kako bi ostavila otvorena vrata za promenu u budućnosti. Osnovna zamisao bila je da se direktno ne ograde od politike i da čekaju pravi trenutak kako bi artikulisali politički zahtev, ali to nije bilo lako sprovesti i to se ogleda kroz zakasnelo dodavanje zahteva posle 15. marta. Tada su dodata tri zahteva, od kojih je najvažnije raspisivanje izbora, koje je zatraženo 5. maja.
Sam plenum imao je fatalnu grešku koju strane obaveštajne službe nisu uračunale, a to je da nisu mogle da kontrolišu plenum i pretvore ga u paravan koji bi uvek podržao ono što mu kažu da podrži, a naivno su vezale budućnost celog pokreta za plenum nad kojim nemaju kontrolu. Očekivale su da će njihovi ljudi moći da kontrolišu plenum, ali se ispostavilo da to nisu sposobni da urade. Na početku je plenum radio tačno ono što su hteli jer nisu imali drugu stranu na plenumu, ali ni u medijima nije bilo pritiska na plenum. To se promenilo pred kraj decembra, a već u januaru vidimo famoznu izjavu Ivanke Popović: „Hvala vam, studenti, sada mi preuzimamo“, kada su shvatili da se plenumi ograđuju od politike i da ne mogu da izvrše neophodnu tranziciju iz apolitičnog u politički pokret, pogotovo ne u veoma kratkom vremenskom roku.
Tada je Mila Pajić, gostujući kod Zorana Kesića, pozvala na širenje pobune na ostale delove društva jer je tako trebalo da se odvija pobuna.
Plenum, pošto nije osoba, nije mogao da bude uzdrman ad hominem napadima, odnosno napadima na ličnost, ali je kao imaginarni koncept imao svoju slabu tačku, a to je sama podrška koju je imao, kao i studenti koji su glasali na tim plenumima. Kada bi studenti povukli podršku plenumu, mogli bi da izglasaju kraj plenuma, zato su plenumaši odlučili da se ograđuju od politike – jer bi izgubili podršku na plenumu. Plenum nikako nije mogao da se odbrani od istine jer su do grla bili u laži, a studenti koji su dolazili na plenume nisu se međusobno poznavali i nisu imali međusobnog poverenja, pogotovo kada je rad plenuma bio potpuno netransparentan, kada se nije znalo ko kontroliše naloge na društvenim mrežama i kada većina studenata nije podržavala političku orijentaciju.
Uzećemo u obzir da je samo 50 studenata Fakulteta tehničkih nauka organizovano pozivalo na blokadu, zloupotrebljavajući kanale komunikacije studentskih organizacija, i da je na kraju bilo nešto više od 850 studenata na plenumu, ili oko 5% studenata fakulteta. Tih 50 studenata bili su organizatori blokade fakulteta i oni su strani plaćenici, dok je preostalih 800 studenata došlo tamo jer je upućen ekstreman poziv na akciju u vidu blokade fakulteta, a određen deo ljudi bio je tamo iz tehničkih razloga, odnosno da se informiše kada će fakultet ponovo početi da radi. Politički ostrašćeni bili su manjina i na takvom plenumu, plenumu koji je predstavljao samo 5% studenata, a tiha većina studenata uvek je mogla da preglasa politički ostrašćene na plenumu, zato su se plenumaši, strani plaćenici, plašili da izvrše političku artikulaciju.
Situacija za strane plaćenike na fakultetima bila je povoljna sve dok niko nije predstavljao tihu većinu i dok su napadi bili samo prosti napadi na ličnost ili uvrede. Ali kada je izašla istina o plenumu, kada je tiha većina predstavljena na pravi način, kada je imaginarni koncept plenuma urušen i kada su svi upozoreni da je jedini cilj dodavanje političkog zahteva – dodavanje tog političkog zahteva postalo je preskupo za plenumaše i odlučili su da se ograde od politike. A onda su se previše ogradili od politike i došli do tačke posle koje više nisu mogli da se vrate i iznesu politički zahtev. Vreme je brzo prošlo i prošao je 15. mart bez političke artikulacije plenuma, a tada je rasut sav kapital koji je sakupljen do tog trenutka jer su već 17. marta prve škole izašle iz obustave rada i počele normalno da rade. Posle „prosipanja kofe pune mleka“ i „promašenog penala“ nije bilo moguće vratiti se nazad i ponovo generisati toliku energiju.
Fatalna greška bila je vezati sudbinu cele revolucije za plenum koji nisu mogli da kontrolišu, a taj plenum nije stigao da na vreme, pre 15. marta, izvrši političku artikulaciju. Ostali su samo neki propali i zakasneli pokušaji u vidu kampanje „Ko je kriv“ i dodavanja tri zahteva, od kojih je najvažniji raspisivanje izbora.
Da su plenumi drugačije postupili i javno upućivali pozive da se i građani uključe u studentske proteste, kao što je Mila Pajić pozivala 31. decembra 2024. godine, da su poslušali Ivanku Popović 16. januara, da im je to omogućilo da započnu tranziciju iz apolitičnog u politički pokret 1. februara na skupu u Novom Sadu, kao na petom skupu „Srbija protiv nasilja“, kada su bili isti govornici sa istom ulogom, da su tokom februara pokrenuli kampanju „Ko je kriv“ i da su na kraju, posle izveštaja ekspertske grupe od 5. marta, zahtevali prelaznu vladu pred 15. mart, ishod 15. marta bio bi sasvim drugačiji, pogotovo kada su 4 od 5 policijskih komandanata bila spremna da odbiju da postupaju po zakonu.
Ovako su ograđivanjem od politike u januaru obesmislili skup u Novom Sadu u februaru, da bi već 12. februara Đilas, Ponoš i Jovanović pokušali da objasne studentima da se kreću u pogrešnom smeru, a potvrdu toga možemo videti u činjenici da je prvi put popularnost blokadera pala pred kraj februara, dok je zainteresovanost građana za politiku i studentski pokret bila na vrhuncu oko 1. februara.
Iskusnim posmatračima bilo je jasno još 16. januara da se revolucija ne odvija u željenom pravcu i zato imamo intervenciju Ivanke Popović.
Događaje od 28. aprila 2025. godine, kada je dekan fakulteta Patrik Drid, uz asistenciju policije, ušao u zgradu fakulteta, mnogi su doživeli kao trenutak u kom je postalo jasno da je energija studentskog pokreta iscrpljena. Međutim, za brojne učesnike i posmatrače takav ishod bio je nagovešten već nakon protesta od 15. marta, kada se moglo naslutiti da će do njega ubrzo doći.
U delu „Hronologija“, na dnu teksta, detaljno se navodi kako se kretala obojena revolucija.
Hronologija
Iz izjava glavnih aktera možemo videti šta je bio pravi plan od početka i kada je situacija izmakla kontroli.
10. decembar 2024. kada još nisu ni bili svi fakulteti u blokadi i kada je masovna blokada fakulteta bila nekoliko dana stara Savo Manojlović je napisao autorski tekst u kome je naveo:
„Zato, ko zatraži izbore – taj izdaje studente, izdaje pravdu, izdaje Srbiju. Studenti nisu sami, a građanska pobuna je jača od bilo koje političke igre. Pobeda je na dohvat ruke – ne menjajte igru koja pobeđuje! Ne menjajte igrače koji dobijaju! Izbori su neizbežni, ali izbori dolaze posle pobede, ne pre nje. Pobeda režima na izborima u ovom trenutku bila bi poraz svih građana. Zato opozicija ne sme da padne na ovu zamku.“
31. decembar kod Zorana Kesića gostovala je Mila Pajić, tada se predstavila kao student iako je nije ni jedan plenum predložio.
„Nama su potrebne sve sfere društva svi sektori društva kako bismo mi uopšte mogli da računamo da će to društvo biti malo bolje tako da ovo je studentska pobuna koja ne isključuje druge paralelne borbe a u tim drugim paralelnim borbama mi očekujemo i građane i druge aktiviste i opozicione političare i prosvetu i zemljoradnike sve građane druge.“
6. januar 2025. Ivanka Popović dala je izjavu Radaru.
Kako doći do izbornog procesa koji obezbeđuje smenjivu vlast?
„Jasno je da studenti ne mogu i ne treba sami da iznesu veliki posao promene našeg društva. Uostalom, oni su svoje zahteve jasno izneli i na njih očekuju pravi odziv i suštinsko delovanje. Na nama je da iznesemo ostalo.
Upravo iz razloga rastućih tenzija zbog nespremnosti vladajuće stranke da odgovori na zdravorazumske zahteve studenata, smatram da je važno da dođe do povezivanja društvenih i političkih aktera koji zajedno mogu da izvrše građanski pritisak na vladajuću stranku.
U okviru ProGlasa takođe razgovaramo kako sa građanima širom Srbije tako i sa ekspertima o neophodnim merama nadstranačkog karaktera koje bi nepovratno onemogućile zloupotrebu i uzurpiranje vlasti nakon sprovođenja transparentnih i fer izbora.“
16. januara Ivanka Popović dala je viralnu izjavu, ali ta izjava je imala jako veliku težinu koju plenumi nisu uvideli.
„Hvala vam što ste to uradili sada mi preuzimamo“, a ovu izjavu uputila je studentskom pokretu.
12. februar 2025. gostuju najvažniji opozicioni politički akteri na N1 – Zdravko Ponoš, Dragan Đilas, Miloš Jovanović.
Saglasni su oko toga da je cela opozicija stala iza studentskih zahteva, ali ističu da promene sistema neće biti bez promene vlasti.
„Studentski zahtevi su zahtevi opozicije i svih građana, svakog normalnog čoveka u ovoj zemlji. Promene sistema neće biti bez promene vlasti, promene vlasti neće biti bez slobodnih demokratskih izbora. Ovo mora da uspe, neće biti dobro ako ovu vlast konačno ne pretvorimo u ružnu prošlost. To niko ne može samostalno, ni studenti niti bilo koja kategorija društva. To ćemo moći svi zajedno kao jedan“, kaže Jovanović.
Ponoš je saglasan da ono što su pokrenuli studenti mora na kraju da se pretvori u veliku promenu.
Rešenje prelazna vlada koja bi stvorila uslove za slobodne izbore
Kao jedino rešenje za izlazak iz krize, sagovornici N1 vide prelaznu vladu koja bi stvorila uslove za slobodne izbore. Ističu da na izborima koji bi sada eventualno bili raspisani niko iz opozicije ne bi učestvovao.
„Svi se slažu da su studentski zahtevi broj jedan, da oni moraju da se ispune. Zajednički stav je da to što Vučić priča, mada on naravno stalno laže, tako da nije bitno šta priča, da neki izbori koje bi on zakazao za mesec i po dana, nisu opcija za opoziciju, mi na takvim izborima nećemo učestvovati“ kaže Đilas.
Prema rečima Jovanovića jedino rešenje za izlazak iz ove krize jeste prelazna vlada, a da se o modalitetima može razgovarati.
„Opozicija se pokazala od početka krajnje odgovorno, urađena je jedna vrlo važna stvar, strateški dogovor, u vezi sa dve stvari. Prvo, da je prelazna vlada rešenje. Jedino rešenje za izlazak iz ove krize jeste prelazna vlada. O modalitetima možemo da razgovaramo, tu imamo neka različita viđenja, ali to u ovom trenutku nije najvažnije. Sada je jedini cilj da dovedemo situaciju u zemlji do te temperature, do tog stepena usijanja da Aleksandar Vučić nema kud, nego da prihvati jedino racionalno moguće rešenje, prelaznu vladu. Kažem, nismo blizu, nismo ni daleko, ali jedno znamo – ne može jedna kategorija to sama da izdejstvuje. Kada to kažem, ne mislim samo na studente, mislim i na sebe lično i na stranku koju vodim, i na koaliciju u kojoj sam deo i na celu opoziciju kao takvu. I druga stvar, takođe strateški važna, svi smo saglasni u opoziciji, da nikakvo učešće u nekakvim izborima koje bi Aleksandar Vučić raspisao nije moguće. Niti ćemo dopustiti da se takvi nazovi izbori održe“, istakao je predsednik Novog DSS-a.
„Nema učešća na izborima, pod ovim uslovima, naravno, a ova vlast nikada neće organizovati normalne izbore. Do njih se dolazi kroz neki tranzicioni mehanizam, zvali ga prelazna vlada ili bilo kojim drugim imenom i oko toga moramo da se složimo i da se dogovorimo. Ja sam o tome govorio još pre godinu i po, o toj prelaznoj vladi, Vučić je na to besno reagovao“, kaže Ponoš.
Ponoš dodaje i da opozicija nikako ne može da pokrene emociju koju su pokrenuli studenti, te da treba da pokuša da tu energiju i silu koja se pojavila kanališe. „Svih ovih godina ova vlast je akumulirala gomilu nezadovoljstva, osećaja nepravde i svega sličnog. To je kao jedno planinsko jezero koje se u jednom momentu provalilo i ta voda je krenula kao vodopad da pada dole. I svi su oduševljeni kako izgleda taj vodopad. To je ovaj studentski protest. Taj vodopad, ako ne bude počeo da proizvodi struju, ako nema dole turbine – uzalud je to padalo. Imaćemo još jednu potrošenu emociju. Ja mislim da je posao opozicije da zajedno sa ostalim odgovornim akterima u ovom društvu pomogne da te turbine počnu da proizvode energiju“, ističe on.
3. mart 2025.
Problem je što je malo kome jasno šta će biti studentska izlazna strategija, nakon pešačenja po Srbiji od praga do praga, ili velikog protesta u Beogradu 15. marta, jer se ne najavljuje politička ili druga artikulacija njihove ogromne energije.
I dok studenti o tome ćute, ograđujući se od politike.
4. mart 2025. Radomir Lazović iz Zelenog levog fronta:
„Nakon usvajanja zakona i konstatovanja ostavke vlade, režim ima dva puta. Ili će prepustiti prelaznoj vladi da oslobodi medije, da zaustavi političke pritiske na pravosuđe i stvori uslove za slobodne izbore ili će Srbiju odvesti u otvorenu diktaturu i sukobe.
Rešenje nije i ne može biti ni Vučićeva nova rekonstruisana vlada, ni Vučićevi prevarantski izbori na koje niko neće pristati, već je rešenje formiranje prelazne vlade koja bi imala oročeni mandat da zaustavi nasilje prema studentima i „nepodobnim“ građanima, da obezbedi procesuiranje i krivičnu odgovornost, da obezbedi slobodu medija i stvori uslove za slobodne i fer izbore.
Vrlo važno, u stvari najvažnije, OVAJ PREDLOG MORA BITI ZAJEDNIČKI i on mora imati podršku svih političkih aktera studenata, stručnjaka, organizacija civilnog društva i građana jer bi u suprotnom on sigurno bio izmanipulisan od strane režima.“
5. mart 2025. NIN: Rešenje krize nemoguće van političke arene: Opozicija i studenti se mimoišli, ko će politički artikulisati bunt?
Razrešenje krize u kojoj se Srbija nalazi poslednjih meseci nije moguće bez jasnih političkih koraka. To je činjenica. Ta činjenica, međutim, pokreće i debatu da li je moguće da se studentski bunt, kojem se u međuvremenu priključio i nemali deo građana, politički artikuliše, na koji način i ko bi to mogao da učini.
5. mart 2025.
Izveštaj Ekspertske grupe Beogradskog univerziteta o ispunjenosti zahteva koji je trebao da posluži kao osnova za pumpanje i pokretanje generalnog štrajka. Odluka ekspertske grupe trebala je da stvori legitimitet plenumima da izvrše političku tranziciju i da ubace nov zahtev za prelaznom vladom, kao studentski zahtev, i kažu da države ne želi da ispuni zahteve i da je jedini način da se ispune studentski zahtevi formiranje prelazne vlade. Na ovaj način bi zahtev za prelaznom vladom dobio legitimitet jer bio bi nekima ljudima delovao da je došao spontano i da su poziv uputili studenti.
Pored poziva za prelaznom vladom išao je i poziv na generalni štrajk, isti scenario kao i 2000. godine kada je pokrenut generalni štrajk 29. septembra da bi već 5. oktobra zapalili skupštinu. Isto model je trebao da bude i sada kao i poziv što je upućen nedelju pred ključni datum a to je u ovom slučaju 15. mart.
Sve je propalo jer finansijeri nisu uspeli da kontrolišu plenume i obezbede da oni izglasaju dokument koji su im prosledili, čime bi mu dali legitimitet, iako ga nisu pisali studenti, već strani plaćenici.
Plenum je trebao da zada odlučujući udarac i stvori legitimitet prelaznoj vladi, a njihova odluka bi bila bazirana na izveštaju ekspertske grupe Beogradskog univerziteta koju je formirao Đokić.
6. mart 2025.
Odluku o generalnom štrajku donele su ustanove kulture u celoj Srbiji koje će obustaviti rad od 6. marta.
Komentar Ane Brnabić na izveštaj ekspertske grupe:
„Pročitajte koga ne mrzi, ima 79 strana, a na 14. strani će vam utrnuti mozak . Videćete da je izveštaj u stvari poziv na obojenu revoluciju, on je priprema za ono što opozicija kaže da je „dan D“ – 15. mart, da se izmanipuliše javnost i kaže da ništa od zahteva nije ispunjeno“, rekla je Brnabić.
7. mart 2025. Danas
No, sindikat je, takođe, doneo odluku da od 6. marta stupi u generalni štrajk – do daljeg. Zaposleni u NBS štrajkovaće do ispunjenja zahteva – odnosno do povećanja zarada.
Podsetimo, ove nedelje u štrajk je stupila Beogradska filharmonija, a od danas do 9. marta rad je obustavio i Orkestar Narodnog pozorišta.
12. mart 2025.
Takođe se čuju i predlozi da „povedu masu“ da skandira „prelazna vlada“ kako bi na taj način došlo do političke artikulacije studentskih protesta u korist opozicije.
– Ja mislim da možemo da izvedemo nekoliko setova, gerilskih akcija. Definitivno je da će biti velika količina ljudi, ne možemo sa tom masom upravljati, sem u nekim setovima gerilskim. Da mi pokušamo jedan deo tog protesta da obojimo političkom manipulacijom, da nose transparent prelazna vlada i neke mase da krenu da skandiraju prelazna vlada. Mi dobijemo najbolji mogući scenario. Ono što ne možemo da kontrolišemo je upad u neku instituciju, a videćemo da li će se to desiti ili neće – rekla je Mila Pajić.
Srđan Đurić je rekao da bi napravio plan A, B i C.
– Prvi slučaj ako je sve mirno, drugi je ako bude na ivici, a treći je ako bude haos. Prvi slučaj prelazna vlada, skandiranje. Za druge scenarije nemamo plan ako dođe do haosa – rekao je Đurić.
– Da kažemo da imamo 200 ljudi sa našim organizacijama. Ovo je okej za prelaznu vladu. Bolje da hajpujemo i dižemo tenziju sa nekim sloganima „Nema nazad“. Prelazna vlada je okej, ali i to bi značilo da u nekom momentu bi trebalo opozicija da se pojavi – kaže Cvijetić.
Većina Fakulteta je za ekspertsku vladu. Treba da se maskiramo svi, ja ću nositi masku. I oni su ljudi koji se ne boje nasilja. Ima ekipu koja bi bila nasilna. Ići će maskirani – kaže Branislav Đorđević.
– Slažem da bi bilo najbolje da se desi neka pizdarija, ali nije u našoj moći da se realizuje, jer taj broj ljudi ne možeš da kontrolišeš. Znači biće smešno ako krene 30, 50, 100 ljudi, krene prema skupštini. Mislim da to će ili krenuti, ono, neki potpuno, ja se nadam potpuni ludaci iz mase neki Čačani, neki Kraljevčani, da bude fenomenalno i očekujem da to nešto može da se desi ali ne verujem da će to da se desi ako krene 30 tvojih lojalista i ne znam šta uradi – kaže Pajić.
– Vučić će biti tu 16. Mi nemamo nikakav legitimitet da njega smenimo u ovom trenutku, nažalost, meni se to ne sviđa ali je tako. Jedino što može da se desi je da se njemu nešto desi. Da ga ubiju. To je jedino što može njemu da se desi ili da on ode a treće opcije nema.
13. mart Nikola Burazer
Suočen sa mogućim slomom, režim u Srbiji pokušava da ogoljenim lažima, propagandom i manipulacijom izazove krvoproliće sa nesagledivim posledicama.
Da bi se sprečio haos, treba formulisati predlog *mirne demokratske tranzicije vlasti* u određenoj formi koji bi imao što širu podršku.
Budući da su bes i očekivanja građana od protesta 15. marta ogromni i da idu znatno dalje od studentskih zahteva, postoji šansa da režim uspe da izazove ili iscenira nasilje i da to iskoristi za brutalnu reakciju protiv svih demonstranata i političkih protivnika.
Potrebno je formulisati predlog mirne tranzicije koji će podržati kritična masa građana i grupa u protestima. Tada će svim relevantnim akterima postati jasno šta je izlaz iz ove situacije i treba im ga učiniti poželjnijim od nastavka održavanja režima.
Režim vrlo dobro zna da ga politička artikulacija protesta šalje u istoriju, a da mu haos daje šansu da opstane. Upravo zbog toga je radio na razdvajanju studenata od drugih aktera i udario snažno na ProGlas kao aktera koji može biti inicijator šireg fronta.
Apelujem na sve aktere da shvate ozbiljnost situacije. Nije vreme za besmislene podele, ograđivanja i bajke o narodu koji sam „uzima vlast u svoje ruke“. Bez političke artikulacije protesti teško da mogu uspeti i režim može gurnuti zemlju u ambis.
18. mart
Aldžazira – Kako će Srbija izaći iz krize: Bunt može ostvariti uspeh jedino ako se politički artikuliše
Jedino formiranje prelazne ekspertske vlade koja će ispuniti studentske zahteve
Potvrdio je skup i tezu da vlast računa na iscrpljivanje energije bunta. Iscrpljivanju u prilog išle su najave antirežimskih grupa uzavrele krvi koji su tvrdili da će 15. marta stvar biti okončana, odnosno da će vlast biti prinuđena da se povuče. Takve najave su naravno bile potpuno nerealne, čak infantilne, i zasnivale su se na iskustvu petooktobarskih promena, koje su izvedene u sasvim drugačijim političkim i istorijskim okolnostima.
Kako dalje?
Protest je potvrdio i da bunt može da ostvari politički uspeh jedino ako se politički artikuliše. To je preduslov bez kojeg se ne može. Može se bez toga skupiti i pet miliona ljudi na ulicama, pa ništa. Ali to je u Srbiji danas veoma kompleksno pitanje.
Studenti, koji su apsolutni frontmeni bunta i koji su dosegli veliko poverenje građana, odbijaju bar za sada da učestvuju u konkretnoj političkoj artikulaciji, odnosno trasiranju puta za izlazak iz političke krize. Dosledno se drže svojih zahteva, uporni su, ali ne prave korak dalje. Čak iskazuju nezadovoljstvo zbog pritiska dela javnosti koji im predlaže da zahteve prošire i priključe im – formiranje nekakve prelazne i/ili ekspertske vlade koja će omogućiti ispunjavanje njihovih zahteva i potom pripremiti fer i demokratske izbore.
Sa druge strane, opozicija je potpuno marginalizovana u celom ovom procesu, što zasluženo, što zbog odijuma koji postoji u javnosti prema političkim strankama kao takvim, a koji je režim svih ovih godina podsticao. Svaki predlog opozicije unapred je osuđen na propast.
Studenti imaju stvar u svojim rukama, ali…
Nekadašnji premijer Vojvodine, a sada profesor na novosadskom Pravnom fakultetu i politički analitičar Bojan Pajtić kaže da su studenti u ovom trenutku u Srbiji ubedljivo najuticajniji politički i društveni faktor. Oni su uspeli da ujedine sve ljude koji žele pravnu državu, slobodu i pravdu, bez obzira na političku orijentaciju, nacionalnost ili starosnu dob. NJemu se, međutim, čini da studenti ne žele da iskorače u ime svih građana i da zahtevaju ekspertsku vladu i ostavku predsednika države, koji je, kako kaže, odgovoran zbog toga što se studentski zahtevi ne ispunjavaju.
Profesorka na Biološkom fakultetu u Beogradu Biljana Stojković, dugogodišnja aktivistkinja i predsednička kandidatkinja na izborima 2022. godine, smatra da nije nerealno očekivati da studenti u blokadi ipak podrže formiranje ekspertske vlade.
„Postoje studenti koji ekspertsku vladu vide kao mogući izlaz iz sadašnje situacije, ali je pitanje da li su oni većina i da li ova ideja može dovesti do razmimoilaženja unutar studentskog pokreta. Verujem da ipak neće doći do razmimoilaženja, bar ne ozbiljnijeg, jer su do sada akademci pokazali veliku organizacionu mudrost u funkcionisanju i donošenju odluka. Uspevaju da efikasno prevaziđu različitosti“, smatra Stojković.
Ko može da, pored studenata, dobije široku podršku za predlaganje prelazne vlade koju bi činili stručnjaci, a da građani to podrže aklamacijom i ne izvižde predlagača? Svakako ne ni političke ni parapolitičke organizacije, pa čak ni NVO. To mora biti širok, ideološki raznorodan forum koji ne uživa tako veliku podršku kao studenti, ali ima društveni i stručni autoritet da predloži ekspertsku vladu, pa i da traži ostavku predsednika države (zato što sprečava ispunjenje studentskih zahteva).
Aleksandar Vučić je već nekoliko puta rekao da će prelazna vlada biti formirana „jedino preko njega mrtvog“
20. mart 2025.
Predstavnici parlamentarnih opozicionih stranaka predstavili su javnosti predlog o formiranju prelazne Vlade Srbije.
Medijima se obratio Miroslav Aleksić, predsednik Narodnog pokreta Srbije, koji je naveo da je država u dubokoj političkoj krizi.
„Mi predlažemo vladu narodnog poverenja. Od trenutka pada nadstrešnice, gotovo svi politički akteri su izašli sa jasnim stavom da je formiranje privremene prelazne vlade jedino rešenje. O tome su govorile i vanparlamentarne organizacije, poput organizacije Kreni-promeni i Proglas“, naveo je Aleksić.
On je rekao da postoji visok konsenzus za formiranje prelazne vlade i da je neophodno hitno reagovati zbog krize u kojoj se država nalazi.
„Aktuelna vlast i režim nisu u stanju da upravljaju državom. Izgubili su legitimitet, a u ova četiri meseca videli smo da nisu u stanju da kontrolišu državu. Nisu ispunili studentske zahteve, fakulteti su u blokadi, škole ne rade, građani su ustali i svi su danas u protestima“, naveo je on.
Predstavljajući koncept Vlade narodnog poverenja, Biljana Đorđević iz Zeleno-levog fronta je rekla da je njen cilj da ispuni minimum uslova za održavanje fer i poštenih izbora i da ispuni studentske zahteve. Ona je rekla da bi pomenuta Vlada Srbije trajala 9 meseci.
20. mart 2025, Danas: Potrebna je politička artikulacija protesta.
Potrebna je politička artikulacija protesta. Izbori su jedini način da se dođe do promena. Svi se slažu da je najpre neophodno promeniti izborne uslove i osloboditi medije, te su zato mnogi pojedinačno predložili Prelaznu vladu, među njima i Dveri, koja bi imala glavni zadatak da organizuje izbore.
Veliki pritisak celokupne opozicije da se dođe do Prelazne vlade, što znači:
Potpisi svih opozicionih stranaka ispod tog zahteva;
Podrška studenata ovom zahtevu;
Složna kampanja u javnosti.
Na početku nove borbe je objedinjavanje srpske opozicije, što znači zajednički zahtev za Prelaznu vladu, stavljanje u drugi plan svih ideoloških razlika do oslobođenja Srbije i dogovori o daljim koracima.
(Mišljenja i stavovi u rubrici Kolumne/Drugi pišu nisu nužno stavovi redakcije Borbe/Izvor: KCNS)
