Čiji je zapravo Veselin?

Piše: Vladimir Đukanović, advokat i poslanik Srpske napredne stranke

Nema nikakve sumnje da je događaj iz restorana „27“ na Senjaku žestoko potresao državu, uneo nemir među narod, ali iznad svega ukazao nam na ono što očito dugi niz godina čujemo, a to je da između značajnog broja policijskih službenika, posebno onih na rukovodećim položajima, i određenih osoba sa „one strane“ zakona, postoji čvrsta veza, poslovni dilovi, dogovori i da ne nabrajam dalje.

Baš zbog policajaca koji čestito i časno obavljaju svoju dužnost u službi i koji su lojalni državi, neću se koristiti onim što se sve češće šapuće u čaršijskim pričama da je zapravo najveća mafija upravo u policiji, ali slučaj na Senjaku gde je načelnik beogradske policije imao svoje očito ozbiljno učešće, kao i pripadnici njegovog obezbeđenja, ukazuje nam da se u policiji mora mnogo toga iz korena da promeni.

Uostalom, predsednik Republike nam je naglasio da više od polovine narkodilera ima kao obezbeđenje pripadnike policije, što je samo po sebi zastrašujuće saznanje koje unosi zebnju među običan svet.

Ipak, kako ne bih ulazio u sam događaj, jer kao neko ko je advokat naučen sam da se kruto držim zakona, posebno nekih osnovnih načela krivičnog postupka, a svakako jedno od njih je da niko nije krivo dok se to u zakonom sprovedenom postupku ne dokaže, tako ni ovaj put neću davati svoj sud o tome ima li krivice kod sada već bivšeg načelnika beogradske policije, Veselina Milića.

Složiću se da jeste čudno njegovo druženje sa takvim osobama, čitamo i da je sa svima njima bio jako blizak, kao i uopšte navodno njegovo učešće da dve zaraćene strane iz miljea sa kojim policija nikako ne bi smela da ima dodir osim kroz operativni rad miri, ali sve to ostavljam istrazi i sudu.

Ono što je meni veoma upadljivo bilo u ovih nekoliko dana je medijsko izveštavanje, posebno od strane tzv.profesionalnih medija kako sebe krste N1, NOVA S, Danas, Radar i njima bliski portali, jer slobodno se može reći da se očito radi o šizofrenom cepanju i pokušaju napada na vlast po svaku cenu, čak i kada su izveštaji jedan za drugim do te mere suprotni jedan drugom da to pomalo postaje i smešno.

Posebno apostrofiram gostovanja pojedinih „stručanjaka za bezbednost“, lažnih novinara kojima je prilepljena etiketa da su stručni za oblast crne hronike, političara na žeton, kojekakvih analitičara, a koji su se svih ovih dana sukljali od studija N1 do studija NOVE S da nam ukažu na njihovo „stručno“ viđenje čitavogo ovog događaja. Tako smo dobili u jednom danu izveštaje po kojima je Vesko Milić zapravo žrtva režima, jer ga je još ranije Aleksandar Vučić apostrofirao kao načelnika policije koji je otkazao poslušnost 15.marta ne želeći da izvede policiju pred građane.

U tim izveštajima ispada da je njemu sve ovo u lokalu na Senjaku napakovano, da mu je praktično vlast smestila saučesništvo u ubistvu i da je zapravo vlast ta koja je Veselinu Miliću prikrila dokaze eventualnog ubistva kako bi imala razlog da ga uhapsi i da mu se osveti za njegovu neposlušnost.

Međutim, samo nekoliko sati kasnije dobili smo izveštaje u kojima je Veselin Milić zapravo jedan od glavnih mafijaša režima i da je on jedan od vrhova vlasti za koji se sada otkriva koliko je bio involviran u kriminal i to sa tako značajnog mesta u policiji koje mu je, ni manje ni više, sam Aleksandar Vučić obezbedio kako bi mafija mogla nesmetano da hara Beogradom. Otuda valjda on će, bar kako ti vajni stručnjaci pišu i govore, kao režimski čovek biti od svega oslobođen i njemu je sam Aleksandar Vučić već stao u zaštitu izjavama koje je davao u vezi sa celokupnim događajem.

Dakle, u jednom danu u razmaku od nekoliko sati dobili smo izveštaje u kojima je Veselin Milić žrtva režima, te zamalo da se čak nije pozvalo na protest zbog njegovog privođenja, ali dobili smo i verziju da je on režimski mafijaš koga će ipak Vučić zbog toga što valjda ovaj nešto zna što ne bi smelo da se sazna, pa se često pominje odavno ispaljena laž u vezi sa smrću Vladimira Cvijana ili događaja u „Savamali“, vrlo brzo abolirati, odnosno da neće uopšte odgovarati. Kako god da se okrene, napravljen je takav ambijent da je vlast, zapravo Aleksandar Vučić, kriv u svakoj mogućoj varijanti.

Naravno, na sve to se dosoljava sa besmislicima kako je policija nesposobna da pronađe telo koje je inače sama sakrila, a vrhunac dolazi kada se putem društvenih mreža iz nekog podruma ili budžaka oglašava odbegli osuđenik, Miloš Medenica, za koga je rođena majka, osuđena bivša predsednica Vrhvnog suda Crne Gore, Vesna Medenica, rekla da je kokainski zavisnik, te nam pojašnjava šta se zapravo dogodilo kobne večeri i kakvi su odnosi Aleksandra Vučića i Veselina Milića, istakavši da je sve dogovor.

Za dotičnog Medenicu se odavno priča da je pod kontrolom Kavačkog klana i da je dok mu je majka harala Crnom Gorom kao predsednica Vrhovnog suda, svojim drugarima iz tog klana uvek nekako uspevao da pronađe put da ne završe na robiji, a za uzvrat je dobijao kokain da ima za sopstvene potrebe. Možete onda da pomislite gde je sada kada je u bekstvu i koga zapravo krije, tačnije ko mu piše ono što bi trebalo da kaže pred kamere i da se to pusti na društvene mreže. No, to nije problem za naše „profesionalne medije“ pa listom te sulude snimke puštaju kao „neoborivi dokaz“ veze mafije i države, što se dodatno osnažuje tobože „stručnim komentarima“ iz galerije anegdotnih ličnosti koje se vucaraju po studijima N1 i NOVA S.

Nema tog crnogorskog separatiste ili ovdašnjeg blokadera koji nije pružio „stručni komentar“, samo nam nikako da nam pojasne da li je Milić režimski ili antirežimski čovek, odnosno da li je žrtva režima ili režimski lojalista, ali to izgleda nije mnogo ni bitno.

Nije bitno ni to da li će se pronaći telo Aleksandra Nešovića Baje, te tako se i zvanično potvrditi njegova smrt. Bitno je samo pronaći ugao da se napadne Vučić, pa čak i kada su svi izveštaju u samo nekoliko sati apsolutno kontradiktorni. To nam samo ukazuje da je cilj izazivanje sveopšteg haosa, a to se najbolje čini kada se javnost zatrpava obiljem haotičnih informacija koje ciljaju samo jednu osobu.

U ovom slučaju to je Aleksandar Vučić koji je u istom momentu diktator, šef mafije, čovek koji hapsi nevine službenike policije, čovek koji naređuje kriminalcima u policiji a koji su do samo pre pet minuta u prethodnom izveštaju bili nevini službenici policije i žrtve režima, osoba koja se plaši šta će tužioci sve otkriti, ali koja dok je valjda drži taj strah u istom momentu i naređuje tužiocima kako da vode istragu, itd.

Istina je nebitna, bitno je zatrpavanje i laganje, jer se tako navlači mržnja na ciljanu metu, a mržnja dobro dođe pred nastupajuće izbore i političke događaje koji će izborima prethoditi.

Zato će kroz čitav ovaj postupak Veselin Milić prolaziti kroz sve moguće faze i uloge koje mu tajkunski mediji budu dodelili. Biće uboga žrtva režima, pa se nemojte čuditi ako se objavi tekst kako je npr.sam Aleksandar Vučić naredio i tražio od Milića da ukloni tragove ubistva, te mu je zapravo tako namestio ceo slučaj. Po potrebi, Milić će biti i važan šraf SNS mafije u Beogradu.

Biće neko ko je naredio batinanje blokadera i upad u Rektorat, ali biće i neko ko je sve to želeo da spreči. Koga briga, bitno je da se piše i udara po Vučiću. Valjda se ide logikom koju je Gebels patentirao, a to je da sto puta izrečena laž postaje istina. U eri društvenih mreža kada se malo obraća pažnje na suštinu i kada je kratka forma, čak i samo naslov, osnov izveštavanja, manipulisanje informacijama je strategija koja se najčešće primenjuje.

Tim pre jer na taj način svakako jedan deo javnosti, potpuno nebitno da li većinski ili manjinski, zauvek dovodiš do faze da ne želi da sagleda kompletnu sliku, niti da čuje drugačije mišljenje, već se sve isključivo vezuje za mržnju prema nekom, tačnije na ispoljenu emociju, što nas dovodi do toga da stvorimo sliku o nekom događaju i mržnju prema određenoj osobi koju nikako nećemo hteti da promenimo, čak i ako sve činjenice ukazuju da smo na krivom putu u razmišljanju.

Racionalnost gotovo da ne postoji i zato je moguće pisati koješta, imati u roku od par sati totalno kontradiktorne izveštaje na portalu, jer to usađuje mržnju prema konzumentima tih medija prema ciljanoj osobi. Zato je za te medije skroz nevažno da li je Veselin Milić zaista bio režimski čovek ili je kojim slučajem žrtva režima. Kako god da se okrene, Milić je tu nebitan. Bitan je brutalan napad na Aleksandra Vučića u svim mogućim oblicima i to je jedino čime će se baviti do kraja izborne kampanje.