1.Voda – Bubrezi koriste vodu za filtriranje toksina iz tijela. Bitno je da osoba pije vodu kad god osjeća žeđ.
2.Karfiol – idealno povrće i, uz pravu pripremu, dobra je zamjena za rižu i pire krompir. Sadrži obilje hranljivih materija bez previše natrijuma, kalijuma ili fosfora.
3. Bobičasto voće – jagode, borovnice, kupine i maline, kao i trešnje, višnje i crveno grožđe odličan su izvor mnogih korisnih hranljivih sastojaka i antioksidativnih jedinjenja. Idealno za bubrege.
4. Jabuka – zdrava grickalica koja sadrži pektin, koji može pomoći u smanjenju nekih faktora rizika za oštećenje bubrega, poput visokog nivoa šećera i holesterola u krvi.
5. Kupus – lisnato povrće koje sadrži malo kalijuma i veoma malo natrijuma, ali tu su i mnoga korisna jedinjenja i vitamini.
6. Crvene paprike – pored toga što sadrže vrlo malo minerala kao što su natrijum i kalijum, one sadrže korisna antioksidativna jedinjenja, koja mogu zaštititi ćelije od oštećenja.
7. Beli luk – odličan izbor začina i može se miješati s drugom hranom, što poboljšava ukus i smanjuje potrebu za dodatnom solju.
8. Riba bogata omega-3 – losos, tuna i druge masne ribe s visokim sadržajem omega-3 masnih kiselina mogu biti koristan dodatak bilo kojoj ishrani, jer naše tijelo ne može da stvara omega-3 masne kiseline. Ribe su dobar prirodni izvor ovih zdravih masti. Omega-3 može uticati na smanjenje masnoća u krvi i sniziti krvni pritisak, čime se smanjuje i faktor rizika za bolest bubrega.
9. Maslinovo ulje – od svih ulja najbolji izbor, jer sadrži visokooleinske kiseline, polinezasićene masne kiseline, koje mogu pomoći smanjenju upale u organizmu. Za salate koristite djevičansko, a za pečenje ulje komine masline.
10. Heljda – visoko hranljiva, pruža dobru količinu vitamina iz grupe B, magnezija, željeza i vlakana. Takođe je zrno bez glutena i sadrži neznatne količine natrijuma, kalijuma i fosfora.
11. Bjelanca – jaja su puna proteina, ali žumanca imaju veliku količinu fosfora. Osobe sa hroničnom bolešću bubrega mogu praviti omlet ili kajganu koristeći samo bjelanca.
12. Šitaki pečurke – mogu da se koriste kao biljna zamjena za meso kod osoba koje ne smiju da unose puno proteina. One su odličan izvor B vitamina, bakra, mangana i selena. Sadrže dovoljno biljnih proteina i prehrambenih vlakana, a zanemarljive količine natrijuma i fosfora. Šitaki pečurke imaju znatno manje kalijuma od šampinjona.
Ljekari će većinu osoba sa hroničnom bolešću bubrega staviti na određenu dijetu kako bi se izbjegli minerali koje bubrezi prerađuju, kao što su natrijum, kalijum i fosfor.
Previše fosfora može predstavljati veliki napor za bubrege. Istraživanja su pokazala da postoji povezanost između visokog unosa fosfora i povećanog rizika od dugoročnog oštećenja bubrega. Fosfor sadrže meso (pogotovo crveno), mliječni proizvodi, većina žitarica, mahunarke, orašasti plodovi, riba.
Odabir prave količine kalijuma takođe je važan za bubrege, jer se mogu pojaviti problemi kada nivo kalijuma postane previsok ili nizak.
Osobe sa hroničnom bolešću trebalo bi da imaju za cilj da jedu zdravu hranu koja ima malo minerala, ali i dalje daje organizmu druge hranljive sastojke.
Oni koji žele da zaštite svoje bubrege od daljih oštećenja mogli bi da razmisle o tome da izbjegavaju ili jedu ove namirnice umjereno: krompir, crveno meso, spanać, kelj, mliječni proizvodi, slatka pića, avokado, banane, pomorandže, kivi, konzervirana hrana, kisela hrana, alkohol, žumanca.
Oboljelima može biti važno i da smanje unos proteina, jer kada tijelo koristi protein, on se pretvara u otpad koji bubrezi moraju da filtriraju.
Studija rađena 2017. godine potvrđuje da ishrana sa manje proteina može zaštititi od komplikacija koje prate hroničnu bolest bubrega, npr. metabolička acidoza, koja se javlja kako se funkcija bubrega pogoršava. Istraživači su istakli da konzumiranje ishrane bogate voćem i povrćem i malo proteina može pomoći u smanjenju ovih rizika.
Oboljeli od hronične bolesti bubrega trebalo bi direktno da sarađuju s nutricionistom kako bi zajedno došli do odgovarajućeg plana ishrane.
(POLITIKA)
