Bogdanović: Prodavali Crnu Goru i njena preduzeća tajkunima i lopovima, a privatizacioni pepeo pripao narodu

Formula trodecenijskog bivšeg režima bila je „fabrike njima, pare njima, preduzeća njima, a privatizacioni pepeo narodu Crne Gore“. U pitanju je bio jedan poredak koji je davao sve onima koji imaju, a iz džepova onih koji nemaju, saopštio je poslanik Demokratske Crne Gore Boris Bogdanović.

Kako je kazao, to je bio režim koji je „prodao i proćerdao uglavnom tajkunima i lopovima“, kao i onaj režim koji je prodao 195 preduzeća za 720 miliona evra, a potom kroz državne garancije faktičkim vlasnicima tih preduzeća vratio 230 miliona.

„Da li se ti ljudi stide što su državu cijenili manje nego one kojima su Crnu Goru prodali? Prvo su prodavali preduzeća, a potom i narod“, ispričao je Bogdanović u odgovoru na izlaganja opozicionih poslanika, tokom današnje sjednice Skupštine.

On je podsjetio na kontroverzne slučajeve prodaje Željezare i KAP-a:

„Željezaru ste prodali za sramnih hiljadu evra, a potom kroz garancije i poreske olakšice vlasniku obezbijedili nekoliko desetina miliona evra. I Kombinat aluminijuma prodali ste za tričavih 48, 5 miliona, a potom na isti način vlasnicima vratili 124, 5 miliona“.

„Kontrola nad solanom prodata je za 800 hiljada, a utvrđena vrijednost imovine solane 163 miliona. Zamislite taj raspon jedne moralne, ekomonske i političke degradacije“, ocijenio je Bogdanović.

Takođe je naglasio i slučaj prodaje pomorskog saobraćaja koji je ostvarivao promet od 2,5 miliona godišnje, od čega 500 hiljada čistog profita i imao stotine hjiljada evra na računu za svega  1,2 milona evra.

„Oni se nisu vodili logikom šta će Crnoj Gori ostati, nego kako ćemo nekome nešto namjestiti i od njega zatim nešto uzeti“, dodao je Bogdanović.

Prema njegovim riječima, list „Pobjeda“ prodat je „za siću i onda godinama zalivan milionima da bi oni zadržali uređivaćku politiku“.

„Pobjedu ste prodali za 757 hiljada evra, a kroz garancije i olakšice listu i njegovom vlasniku uplaćivali ste nekoliko miliona evra, godinama“, poručio je Bogdanović.

Kako je ocijenio dotičući se primjera bivše direktorice Plantaža Verice Maraš, onim preduzećima koja politika nije prodala oteli su uprljavanje i razarali ih iznutra.

„Maraš je svakog mjeseca primala platu od 7.300 evra, i to u periodu kad je minimalna plata bila 192, tj. 222 evra. Ona je u jednom mjesecu na računu imala 14 prosječnih zarada, a čak 33 minimalne“, prokomentarisao je.

On je napomenuo da je Maraš prijavljivala vlasništvo nad čak četiri stana, od kojih je dva dobila od Plantaža, a jedan bio velik čak 1.147 kvadrata.

„I ni to joj nije bilo dovoljno, nego je potom kao izvršni direktor, sama sa sobom zaključila ugovor o otpremnini u iznosu 24 bruto zarade. Sebi obezbijedila optremninu od 250 hiljada evra, pa tužila svoje preduzeće za manje isplaćene zarade“, zaključio je Bogdanović.