Time što se danas strane riječi pozajmljuju kada to nije potrebno nanosi se direktna šteta srpskom jeziku, kazala je u intervjuu za Borbu prof. dr Rajna Dragićević, srpski leksikolog i leksikograf i redovni profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Ona je istakla da danas na jezik ponajviše utiče globalizacija, a sa njom i pojava interneta i društvenih mreža, što za svoju direktnu posljedicu ima nekontrolisanu brzinu širenja novih riječi.
Dragićević je naglasila značaj toga da roditelji i nastavnici budu u toku sa aktuelnim jezičkim problemima sa kojima se djeca i mladi susreću. Takođe, govorila je i o neophodnosti usklađivanja školskih planova i programa sa današnjim vremenom.
BORBA: Jezik je živa materija i mijenja se spram društvenih promjena, riječi su koje su oni bliže zainteresovani za lingvističku oblast mogli čuti. U savremenom dobu, koja to novonastala društvena kretanja najviše utiču na oblikovanje jezičke prakse?
Dragićević: Najvažnjija društvena promena koja se dogodila u poslednjih nekoliko decenija jeste globalizacija. Globalizacija i pojava društvenih mreža i internet ostavile su veliki uticaj na jezik. To je međusobno povezano.
Takođe, činjenica je da je svet postao globalno selo i da se sada neka reč, neka pojava, nešto što se desi negde, jako lako i brzo širi celim svetom. Kao primer mogu navesti slučaj imenice balkoning.
Ta imenica označava jednu sasvim beznačajnu pojavu – to kako su u Grčkoj britanski turisti skakali sa balkona svojih hotelskih soba u bazen. To je neki britanski novinar snimio i tu pojavu nazvao balkoningom.
I već sledećeg dana, ali zaista sledećeg dana, ispratila sam da se u dnevniku RTS-a, dakle u Srbiji, takođe pojavio taj isti prilog i novinar je upotrebio upravo tu reč balkoning.
Uz to, primetila sam da je ta vest zajedno sa rečju balkoning prenesena u nekim stranim medijima na, recimo, španskom ili nemačkom jeziku. Nikad do sad se nije dešavalo da se reči šire na ovakav način i ovolikom brzinom. To je sve zahvaljujući globalizaciji.
BORBA: Digitalno doba sa sobom je donijelo i učestalije korištenje određenih svjetskih jezika u odnosu na druge. Da li povećana upotreba stranih riječi u današnjem vremenu ugrožava srpski jezik?
Dragićević: Ne mislim da obavezno strane reči ugrožavaju srpski jezik. Ali, ako se prekomerno pozajmljuju i ako se pozajmljuju kada za tim ne postoji potreba jer imamo srpsku reč, onda je to apsolutno štetno za naš jezik.
Međutim, činjenica je da mi nismo imali reči za mnoge apstrakcije. To je zato što je srpski književni jezik nastao na bazi srpskog narodnog jezika.
To je tako od one jezičke revolucije koju je izveo Vuk Stefanović Karadžić. Zbog toga mi nismo imali nazive za neke apstrakcije i u tim slučajevima smo pozajmljivali reči iz engleskog jezika ali iz latinskog ili recimo grčkog.
Obično, one imaju taj koren u tim klasičnim jezicima, ali smo ih pozajmljivali uglavnom preko engleskog, a ponekad i preko nemačkog i francuskog. Ali, to je u tim slučajevima opravdano. Ali, ako mi već imamo reč za neku pojavu, onda to nije opravdano.
BORBA: U eri brzog protoka informacija, svjedoci smo da mladi sve češće koriste skraćenice neutemeljene u pravopisnim pravilima. Šta profesori jezika, ali i društvo generalno, mogu uraditi da se ta praksa redukuje?
Dragićević: Ne mogu mnogo da učine zato što ne mogu da utiču na privatnu komunikaciju mladih, ali mogu da se potrude da skreću pažnju mladim ljudima na to na svojim predavanjima.
Veoma je važno, a to se nažalost ne dešava uvek, da profesori i roditeli budu u toku, da znaju, šta u stvari mladi koriste, kako to oni upotrebljavaju jezik i da im skreću pažnju na to.
Takođe, kada je nastava srpskog jezika u pitanju to se može proveravati i kroz neke pismene zadatke ili kroz neke vežbe.
Međutim, smatram da je najveći problem u tome što roditeli i profesori danas nemaju dovoljno čvrst kontakt sa svojim učenicima, odnosno sa decom i da zbog toga ne znaju koje je sve jezičke probleme donelo ovo novo vreme i ovaj način komunikacije preko dopisivanja mobilnim telefonom i tako dalje, kao i da to može izazvati zaista neke probleme.
BORBA: Kako ocjenjujete kvalitet obrazovnih programa usko vezanim za jezik na srpskom govornom području?
Dragićević: Moram da kažem da nisam zadovoljna ni planovima ni programima, pre svega zbog toga što mi se čini da ti planovi i programi nisu prilagođeni današnjem vremenu.
Mislim da je stanje u kojem se naš jezik nalazi alarmantno i da se planovi programi moraju uskladiti sa ovim vremenom. Mislim da treba da bude mnogo više onoga što zovemo funkcionalna upotreba jezika.
To je prosto učiti decu kako da pravilno napišu i-mejl, kako da napišu poruku, na koji način da se obraćaju recimo nastavniku, profesoru ili roditelju. Nažalost, učenici su danas tu mogućnost izgubili.
Ja, nažalost, ponekad doživim da student dođe kod mene na konsultacije – ja mu nešto objasnim šta je on već tražio od mene i on mi na to odgovori sa okej, a da uopšte ne oseti da nije vreme ni mesto da se ta reč upotrebi.
Zato mi se čini da je veoma važno voditi računa više o stilistici, o leksikologiji, o tim nekim primenjenim disciplinama, a ne toliko, na primer o vrstama predikata ili subjekta; da ne zalazimo toliko u gramatiku i u neka pitanja, neke apstrakcije koje učenici samo za potrebe škole uče i odmah ih zaborave, a njihov jezik ostane onako siromašan kakav je bio i ranije.
intervju uradila Vasilisa Ilinčić
