KRUŽENJE EVROPE U PRIRODI

Piše: Bojo Pižurica

Evropa je divno zamišljena kao zelena šuma u kojoj svaka biljka ima svoje mjesto sa kojeg se bori za svjetlost. Jedino što se krije je da u njoj ispod grandioznih starih stabala ima mjesta samo za mahovine, lišajeve i mikroorganizme. A ima i dosta vukova,međeda i hijena ali i zečeva, miševa i majmuna. Ponekad oronula stabla padnu na pečurke, paprat i sitnu boraniju pa dugo trule oslobađajući mirise, minerale i CO2. To se zove kruženje Evrope u prirodi. U takvoj šumi svaki mali zeleno-plavi dragulj može da izgubi svoj hlorofil i dušu.

Ovijeh dana, dok teče veljača, ništa novo. Đavos ili Minken, vrag će ga znati. EU liderke su po običaju driješile gaće i održale nekoliko istorijskih govora o neophodnosti uništenja Rusije i šamaranja muževa. Jedino je novo da se naljutila Kaja. Naljutila se Kaja, biće belaja. Kaže dosta joj je nipodaštavanja Evrope pa udarila šakom o sto kineske proizvodnje. Dobro je, evo bar nekih emocija. Nije shvatila da razlika između realnosti i iluzija može biti predmet posprdnih tumačenja. Iluzije su divne ukoliko donesu nešto kreativno i umjetničko, a ako ne, onda tu ima posla za posmatranje od strane stručnih čika.

A sada nešto stvarno važno. Italija u svijet godišnje izvozi 620 mlrd. evra hrane, što je trećina njenog BDP. Isto kao CGMG ako uključimo banane. Italijanski ministar poljoprivrede zove se Lolobriđida. Ove naše Đide i Lolobriđide misle da BDP znači Bogatima Dospi Ponovo, Brisel Daće Pare ili Bajke Dobrostojećih Političara. Mada ovih dana znači Bratićku Dobro Pritvori. Bože Daj Pameti.

A sada nešto sasvim drugačije a ustvari isto to. Bila je u kraju komšinica Rajka koja je imala blagi tik oka. Kada je razgovarala sa vama izgledalo je kao da namiguje. To je kod sagovornika izazivalo različite  asocijacije i reakcije. A Rajka je imala tešku ruku.

Sličan utisak imaju naši političari kada razgovaraju sa svojim evropskim kolegama. Evropljanin gleda i obavezno namiguje, hajd u kolo moja lolo, cijena je samo dinar. Na sličan način naši političari razgovaraju sa građanima. A onda građani jedni sa drugima. I tako redom, jedno fino društvo namigivača i namiguša. Političari su tu da nauče narod da namiguje. Narodu koji to ne zna ostaje samo da žmirka kao svraka na jugovini.

Mnogo je divnih primjera namigivanja po CGMG. Da bi se vidjelo šta neko stvarno misli, samo mu namigni. Ako pričaš a ne namiguješ, možeš to skupo da platiš. Na primjer – nema šanse da uđemo sa vama u koaliciju, pa mig mig. Ili, kažeš kriminalcu sjutra te hapsimo, pa mig mig. Ili, duga ti je lista čekanja za operaciju, pa mig mig. Ili, čija je ta ničija kuća, pa mig mig. Ili, za ovo moram da ti pišem kaznu, pa mig mig. Ili, nemamo pojma čiji je to kontejner, mig mig. U propalim društvima kontejneri služe za odlaganje smeća, kod nas su oni napravili nove konte i kontese.

Tikovi su uhvatili CGMG, sve Rajka do Rajke. Ko pravilno tumači namigivanje taj je najuspješniji, onaj ko ne namiguje, taj nije normalan. LJudi idu ulicom i namiguju. Naročito državna uprava. A tek sudstvo i policija. LJekari bi pomogli ali ne mogu, da mogu pomogli bi sebi. Možda da se pouzdamo u vještačku inteligenciju kada već sa sopstvenom nijesmo imali sreće.

Slično je u EU razgovorima. Evo neki dan Merc reče Đorđi moramo da sačuvamo Evropu pa namignu. Njemačka i Italija su vazda bile kičma Evrope. Đorđa je onda pogledala Emanuela pa mig mig. Ovaj je sve pogrešno razumio pa počeo da namiguje Moskvi. Kako će Moskva to da shvati, Bog zna. Da li će da migne ili da pošalje migove.

Bio je i onaj Migoslav Lajčak koji je jako volio da namiguje. Kaže, mora sve po zakonu, pa mig mig. Konzilijum za tumačenje migova tada se mučio da, za dobrobit CGMG, utvrdi šta oni znače. Neko je tumačio da oni znače keš, neko reče hotel, neko da je to putovanje na nakvo ostrvo. Uglavnom, neko ostrvljivanje koje kao rezultat ima samo strv.

Ulazak CGMG u EU je nešto kao ulazak gaovice u močvaru kojom patroliraju štuke. Ne one štuke što su bombardovale NK i PG navođene migom Titovog hladnog oka, mada jako liče. Nije važno namigivanje nego tumačenje. Zadnja namjera je majka namigivanja. Prošla su vremena kada je namigivanje značilo blagi flert. Sada je dobilo nova značenja. Kuda će ono da nas odvede zna se – u svijetlu budućnost. Mig mig.

Svijetla budućnost može jedino da dođe ako izgubimo sebe. Dosta je ovih naših šumica, šumaraka i šumašedših. Nove vrijednosti i nova pjesma. Jedva čekam da prođem onom evropskom šumom sa početka i zajodlujem koju o slobodi.

(Mišljenja i stavovi u rubrici Kolumne/Drugi pišu nisu nužno stavovi redakcije Borbe)