Kao glavni izvoznici nafte, Rusija i Venecuela tijesno koordiniraju po pitanju globalnih energetskih pitanja, uključujući saradnju u okviru OPEK+. Rusija je dugo bila ključni odbrambeni partner Venecuele, isporučujući širok spektar vojne opreme i tehničke podrške.
Rusija i Venecuela su posljednjih godina ojačale saradnju u oblastima kao što su energetika, odbrana i trgovina, jer se obje zemlje suočavaju s dugotrajnim zapadnim sankcijama.
Karakas je postao jedan od najglasnijih pristalica Moskve u vezi sa sukobom u Ukrajini, proširujući diplomatske i ekonomske veze, dok se istovremeno protivi mjerama koje su nametnule SAD i njihovi saveznici. Kremlj je nedavno potvrdio svoju podršku Venecueli usred obnovljenog američkog pritiska na tu južnoameričku zemlju, piše RT.
Široka saradnja u oblasti energetike
Kao glavni izvoznici nafte, Rusija i Venecuela tijesno koordiniraju po pitanju globalnih energetskih pitanja, uključujući saradnju u okviru OPEK+. Energetska saradnja se proširila posljednjih godina kroz zajednička ulaganja i dugoročne sporazume.
Prošle godine, Karakas je odobrio petnaestogodišnje produženje naftnih projekata između državne firme PDVSA i ruskog „Roszarubežnjefta“, čime su operacije na poljima Bokeron i Perija nastavljene do 2041. godine. Sporazum o strateškom partnerstvu potpisan u maju 2025. godine dodatno obavezuje dvije strane na saradnju u istraživanju nafte i gasa, povećanje proizvodnje na postojećim poljima i proširenje trgovine sirovom naftom.
Venecuelanski zvaničnici su takođe izjavili da Karakas planira da nastavi nove projekte s ruskim „Gaspromom“.
Produbljivanje veza odražava zajedničke napore za stabilizaciju energetskih tržišta, uz istovremeno suprotstavljanje zapadnim sankcijama.
Od „kalašnjikova“ do borbenih aviona
Rusija je dugo bila ključni odbrambeni partner Venecuele, isporučujući širok spektar vojne opreme i tehničke podrške. Venecuelanske snage koriste ruske borbene avione Su-30MK2, helikoptere Mi-17, Mi-35 i Mi-26, kao i tenkove T-72 i druga oklopna vozila isporučena u skladu s ranijim sporazumima. Karakas je takođe nabavio sisteme protivvazdušne odbrane, uključujući platforme srednjeg i dugog dometa.
Saradnja se proteže izvan isporuka oružja i uključuje objekte za održavanje i servisiranje ruske opreme, kao i projekte odbrambene industrije. To obuhvata planove za lokalno sklapanje lakog oružja „kalašnjikov“, poput automatskih pušaka AK-103 i municije, u postrojenjima u Venecueli.
Nagli rast međusobne trgovine
Ekonomske veze između Rusije i Venecuele su se stalno razvijale posljednjih godina, a bilateralna trgovina je dostigla oko 200 miliona dolara u 2024. godini, što predstavlja povećanje od oko 54 odsto u odnosu na 2018. godinu, uprkos sankcijama i finansijskim ograničenjima. Moskva je saopštila da planira da udvostruči promet na oko 400 miliona dolara do 2030. godine i da svrsta Venecuelu među svoje vodeće trgovinske partnere u Latinskoj Americi.
Venecuelanske pošiljke u Rusiju su naglo porasle, a uvoz kakaa, kafe i morskih plodova se utrostručio u 2025. godini. Rusija, zauzvrat, isporučuje đubrivo, pšenicu, biljna ulja, lijekove i drugu industrijsku i robu široke potrošnje, dok su desetine ruskih kompanija izrazile interesovanje za proširenje isporuka.
Finansijske veze su se takođe proširile. Od avgusta 2023. godine Venecuela je postepeno usvojila ruski platni sistem „Mir“, dok je zajednička banka „Evrofinans Mosnarbank“ otvorila korespondentske račune kod glavnih državnih kreditora, omogućavajući kompanijama da obavljaju trgovinu u nacionalnim valutama.
Kulturne i humanitarne veze
Saradnja obuhvata i obrazovanje, kulturu i parlamentarne razmjene, uz podršku programa bezviznog putovanja i akademskih programa. Kulturne veze uključuju zajedničke festivale, filmske sedmice i turneje baleta i klasične muzike, dok sve veći broj mladih iz Venecuele studira na ruskim univerzitetima uz državne stipendije.
Dug Venecuele prema Rusiji, koji uglavnom proističe iz ranijih kupovina oružja, riješen je putem sporazuma o restrukturiranju koji su olakšali otplatu i podržali šire bilateralne odnose.
Bezbjednosne zabrinutosti tokom 2025. godine takođe su izazvale kratkoročne poremećaje u turizmu i vazdušnom saobraćaju, što je nakratko uticalo na logistiku i razmjenu, iako su zvaničnici s obje strane umanjili uticaj, ocijenivši ga kao privremen.
