Njena životna priča tragično je završena 2008. godine kada je u 61. sebi oduzela život.
Nakon što je osvojila planetu ljepotom, Nikica se preselila u Beograd. Zanimljivo je da je odbila slavnog reditelja Roberta Roselinija, koji joj je ponudio ulogu u svom filmu, no ona je smatrala da nije spremna za surovu holivudsku industriju.
U srpskoj prijestonici ova mlada dama zaljubila se u književnika i reditelja Vuka Vuča, a ta ljubav krunisana je brakom i rođenjem sina Đorđa. Ipak, poslije manje od pet godina uslijedio je razvod, ali fatalnoj Nikici udvarača nikad nije manjkalo… Tako se ubrzo u njenom životu pojavio i čuveni reditelj Zdravko Šotra, kojem je takođe izgovorila sudbonosno „da“, a par je dobio sina Marka. Ovaj brak, takođe, nije opstao – krah je uslijedio 1980. godine.
„Nijesam se ja prvo zaljubio u prvu pratilju Mis svijeta, pa je zvao na snimanje – zaljubio sam se na snimanju. Okolina je na mene bila ljubomorna zbog Nikice. Svašta su mi govorili. Teško je, naime, očuvati intimnost umjetničkog braka, i oni malobrojni koji su uspjeli, znači da su ti ljudi imali dovoljno pameti. Ja je nijesam imao i zbog toga mi je jako žao“, rekao je Šotra svojevremeno.
Niko nikad u zemljama bivše Jugoslavije, čak ni dok smo bili pod istom zastavom, nije ponovio uspjeh prelijepе Dubrovčanke Nikice Marinović, koja je davne 1966. na izboru za Mis svijeta u Londonu zauzela visoko drugo mjesto. Život najljepše Hrvatice i bivše supruge Zdravka Šotre bio je filmski bajkovit, са holivudskim zapletima i raspletima, али je skončala šekspirovski – krajnje tragično.
Nikica Marinović se na izboru, kako se danas zna, našla potpuno slučajno – ženski nedjeljnik Bazar preuzeo je na svoja leđa izbor za Mis Jugoslavije, а kako glavna urednica nije bila zadovoljna prijavljenim kandidatkinjama, riješila je da sama krene u potragu za anonimnim ljepoticama.
Nikica Marinović, stidljiva srednjoškolka
U svojoj potrazi, naišla je na Nikicu Marinović, tada јoš uvijek maloljetnu srednjoškolku, pa је imala težak zadatak da nagovori njene konzervativne roditelje da је puste da pokaže svoju ljepotu čitavoj Jugoslaviji. I sama Nikica bila је stidljiva, pa se dugo dvoumila оko toga treba li da se pojavi u dvodijelnom kupaćem kostimu, а popustila је tek kad su je pritisli tadašnji vlasnici licence za Mis svijeta.
U Londonu su je dočekali poput boginje – bila је prva misica iz zemalja socijalističkog bloka i prijatno iznenađenje. Svi su očekivali ženu grube spoljašnjosti, možda čak i muškobanjastu, а Nikica je bila otjelotvorenje dame i anđeoski lijepa. I danas su zapamćene spekulacije da јој је titula najljepše izmakla samo zato što је došla iz komunističke zemlje, а navodno је publika sa očiglednim negodovanjem dočekala odluku da Nikica nije pobjednica.
Osvojila svijet ljepotom, pa se preselila u Beograd
Nakon što je osvojila planetu ljepotom, Nikica se preselila u Beograd. Zanimljivo je da je odbila slavnog režisera Roberta Roselinija koji joj je ponudio ulogu u svom filmu, no ona je smatrala da nije spremna za surovu holivudsku industriju.
U srpskoj prestonici ova mlada dama zaljubila se u književnika i režisera Vuka Vuča, a ova ljubav krunisana je brakom i rođenjem sina Đorđa. Ipak, posle manje od pet godina uslijedio je razvod, ali fatalnoj Nikici udvarača nikada nije manjkalo… Tako se ubrzo u njenom životu pojavio i čuveni režiser Zdravko Šotra, kom je takođe izgovorila sudbonosno „da“, a par je dobio sina Marka. Ovaj brak, takođe, nije opstao – krah je uslijedio 1980. godine.
„Nisam se ja prvo zaljubio u prvu pratilju Miss svieta, pa je zvao na snimanje – zaljubio sam se na snimanju. Okolina je na mene bila ljubomorna zbog Nikice. Svašta su mi govorili. Teško je, naime, očuvati intimu umjetničkog braka, i oni malobrojni koji su uspjeli, znači da su ti ljudi imali dovoljno pameti. Ja je nisam imao i zbog toga mi je jako žao“, rekao je Šotra svojevremno.
Nakon dva razvoda, Nikica se povukla iz javnog života i posvetila se svom biznisu – imala je mali butik u Knez Mihailovoj koji je bio vrlo popularan, mnogi su dolazili samo da bi nju vidjeli. Njeno ime se sve rjeđe pominjalo, a u jednom momentu joj se doslovce izgubio svaki trag i provijavala su tužna govorkanja poput onog da je u teškoj depresiji, da često posjećuje psihijatra, te da je ostala bez novca… Navodno je živjela vrlo usamljenički i prekinula je sve kontakte čak i sa najbližim prijateljima, a oni koji su ipak ostali uz nju tvrdili su da je bila vrlo nesrećna i da joj je užasno nedostajao Dubrovnik, posebno u ratno vrijeme.
Da je to zaista istina svedoči i jedna od njenih poslednjih kolumni objavljenih u magazinu „Vreme“, koju je posvetila svom rodnom gradu, a možda o tome kako se osjećala najbolje govori rečenica „Živeti i čeznuti za Dubrovnikom, to sam ja!“.
U novembru 2008. Nikica je riješila da stane na put svojoj agoniji – popila je smrtonosnu dozu tableta za spavanje, a iza sebe nije ostavila nikakvo oproštajno pismo niti poruku. Imala je 61 godinu.
(Blic.rs)
