Piše: Goran Danilović
Kada su pokušali da ubiju Donalda Trampa, tada kandidata za predsjednika USA, scenario je bio isti. Sjetite se naslova tipa „Tramp pogođen u uvo“ ili „Hitac okrznuo Trampovo uvo“? Kao da uvo (ili uho, kako vam volja) kod Trampa nije na glavi nego negđe u prtljagu?
Čarli Kirk je pogođen u vrat – užasan je prizor koji je snimljen. Nije imao šansu da preživi. Kao i u Trampovom slučaju napadač je pucao sa krova i pobjegao.
Dakle, vatreni govornik, Čarli Kirk je ubijen za opomenu svima koji govore ono što misle. Bio je mnogo važan čovjek u Trampovoj kampanji; desničar, konzervativac, protivnik neoliberalnih politika.
Suština je da je ubijen čovjek koji je propovijedao, a ne odlučivao. Ubijen je jer nije odustajao od objašnjavanja onoga za šta je vjerovao da razara Ameriku.
Barak Obama se oglasio:
„Još ne znamo šta je motivisalo osobu koja je pucala i ubila Čarlija Kirka, ali ovakva odvratna nasilja nemaju mjesta u našoj demokratiji…“
Ovakvoj izjavi ne treba komentar, ipak; znakovito je da prvi čovjek američkih Demokrata, zvanično ili nezvanično, „još ne zna šta je motiv“? Drugi dio izjave: …“Ovakva odvratna nasila…“ takođe upućuje na nešto manje od ubistva; na odvratno nasilje?
Samo sat prije svog ubistva Kirk je objavio sledeće:
„Ako želimo da se stvari promene, 100% je neophodno politizovati besmisleno ubistvo Irine Zarutske, zato što je politika ta koja je omogućila da jedan divlji monstrum sa 14 prethodnih dela bude slobodan na ulicama da je ubije“.
O Zarutskoj, mladoj umjetnici koja je pobjegla od rata iz Ukrajine, tražeći novi život, a koju je, u javnom prevozu, nožem u vrat ubio nasilnik, možete pronaći na mrežama dosta podataka, ali i misterioznosti.
Neki drugi „divlji“ monstrum ubio je i Kirka utjerujući strah u kosti svim prisutnim koji su krenuli u stampedo nakon toga. Niko, međutim, nije toliko „divalj“ da bira ubistvo na javnoj sceni i vjerujući da će sve biti zabilježeno, a da nema plan, svoj ili čiji drugo.
Ako je Trampu bilo teško prići drugdje osim na javnim skupovima, Čarliju Kirku sigurno nije – bio je porodičan čovjek, imao je suprugu i dvoje djece. Ipak, ubijen je „na pozornici“, a to nije umobolno nego sračunato djelo.
Razarajuća mržnja prema konzervativnim misliocima ili aktivistima je na vrhuncu, i to, nažalost u zemljama koje nude obrasce demokratije. Ubice, zaista, nemaju ni vjere ni nacije, ali su očigledno idealno oruđe i oružje u rukama onih koji imaju plan za sve nas.
Za kraj još jedna „divlja opaska“.
Sinoć je, recimo, mlada liderka norveške komunističke partije Amrit Pernile Kaur objavila video na Tik Toku u kojemu se smije (cereka) i sarkastično žali smrt Čarlija Kirka. Između ostalog, rekla je:
„Oh, ljudi! Čarli Kirk je umro, ljudi! Mislim da je to tako loše. Šta se desilo sa demokratijom? O, ne.“
Već jutros se izvinila, obrisala video i saopštila da je imala drugačiju namjeru. Divno. To su neka savremena „lijeva skretanja“ – razumijemo se.
(Mišljenja i stavovi u rubrici Kolumne/Drugi pišu nisu nužno stavovi redakcije Borbe)
То што је Норвежанка изјавила, то они мисле и планирају. Зато је и избрисала, добила је инструкцију да је прерано закокодакала. РТ је објавио један број видеа гдје се модерне феминистиње сеире због насилне смрти једног оца два дјетета. У феминистичком листу Jezebel су дан прије убиства оштро напали Чарија и наравно тај чланак је уклоњен. Ако читаоци не знају ко је Јezebel нека отворе Библију.