Piše Emilo Labudović
Ono što su nam oni radili, zastarjelo je i van domašaja je ruke pravde. Ono što bi mi trebalo da im radimo takođe je zastaralo i neupotrebljivo, a sve drugo se smatra odmazdom i nasiljem nad evrpskim pravom i pravdom. Ono što nam rade to evropsko pravo i pravda nije i ne može da zastara pa evo plaćamo ceh za sve svoje „grijehe“ još od Kulina bana naovamo. A dok se vrti igra zastarijevanja, mi koji smo, voljom i nevoljom, u nju bili uvučeni, ostarasmo. Ostaramo, jer i onaj koji je tek bio rođen onda kada su nas… i na nas, „trojkama“, podmuklo i iz mraka, već odavno suču velike brkove.
Zakoni su, koliko god da nastaju i djeluju pod plaštom Boginje pravde, samo naličje sile i nasilja. Uostalom, i boginja pravde u svojoj ruci visoko drži mač. A mač, naročito u uzmahnutoj ruci, i nije hirurški instrument pa da mikronski precizno razreže između prava i pravde, zto mu se prilično često potkrade – nepravda. I desi mu se da ne zastari zločin već da zastari pravda kojom je trebalo da bude sankcionisan. A davno, mnogo, mnogo prije nego su stasali ustavi i krivični zakonici, narod je definisao preambulu za njih koja glasi: „koga biše i jebaše, ostade mu k’o od baba“!
A možda je i pravo da pravda zakasni i zastari. Jer onu nepravdu, one batine, onaj strah, ona poniženja više ništa ne može da ispravi i izliječi. Čak i da ih povješamo i postrijeljamo, utjeha bi bila suviše mala i samo bi razočarala. Jedino što bi bilo pravedno i što bi bilo kakva – takva pravda bilo bi njihovo izvođenje iz mraka i tajnih fioka Udbe. Objaviti imena svih, od kreatora, nalogodavaca pa do poslednjeg batinaša, i pustiti ih da trpe prezir onih koje su tukli, poneku njihovu psovku i pljuvačku u lice. Jer, bol od batina prije ili kasnije prođe, bol od sramote i prezira ne da ne prolazi nego se kao kuga širi i na potomsto.
Za nas, špijunirame, tučne i zatvarane, koji ostarasmo čekajući i nadajući se „dobru“, to bi možda bilo jedina satisfakcija i dokaz one utješne da je „pravda spora, ali dostižna“! I neka to bude što prije, jer ostarmo, dobra ne vidjesmo.
(Mišljenja i stavovi u rubrici Kolumne/Drugi pišu nisu nužno stavovi redakcije portala Borba)
PRAVEDNO I JEDINO MOGUĆE:
Objaviti SVA imena od NALOGODAVCA
do poslednjeg BATINAŠA.
Postupke torture takodje.
Nekada je DRUŠTVENA OSUDA,
prije uspostavljanja drzave i prava,
bila veoma
EFIKASAN KAZNENI SISTEM.
Situacija je ovde slična praistoriskom dobu.
Očigledno je da pravedno i pravično
sankcionisanje,
putem pravnog sistema,
nije moguće.