Piše: Aleksandar Apostolovski
U javnim izvorima nema podataka da je Aleksandar Vučić završio mađioničarski kurs, ali je sigurno da će napraviti još jedan hokus-pokus. Tako bi se ime novog mandatara javnosti pričinilo kao da je predsednik Srbije napravio otklon od dosadašnje čvrste vladajuće nomenklature, ali da je istovremeno budući premijer vezao kravatu čvrsto za Vučićeve ruke. Podrazumeva se da će kravata biti vezana dvostrukim čvorom kako se taj vez slučajno ne bi olabavio i potencijalni premijer otplovio u nepoznato, što je stari običaj u Srba!
U trenutku kada se čini da je politički horizont prepun sumornih oblaka jasno je da pitanje budućeg premijera može postati ključno za smirivanje živaca raspolućene javnosti. Odluka koju će doneti Aleksandar Vučić, u uslovima kada se zemlja nalazi između političkog haosa i društvene polarizacije, neće biti samo tehničke prirode, kao u ranijim izborima. Biće to odgovor na duboko ukorenjene promene koje su burno uzdrmale društveni i politički poredak.
Vučić mora da izabere osobu koja će biti u stanju da donese ne samo političku stabilnost, što je omiljena i opravdana predsednikova poštapalica, već i da sačuva privid nacionalnog jedinstva. Ako se uzmu u obzir široko nezadovoljstvo i duboke podele, osoba iks posedovaće osobine koje ga mogu predstaviti kao most između zavađenih političkih opcija. Idealan foto-robot budućeg premijera trebalo bi otuda da ima „nepristrasni imidž” kako bi većinu uverio da dolazi izvan uramljenih stranačkih okvira Srpske napredne stranke. Takva figura bi mogla da bude percipirana kao neko ko ima težinu i kredibilitet, bez teškog prtljaga upletenosti u stranačke sukobe, pa čak i u niz grešaka koje je činila vladajuća garnitura.
Na kastingu za novog mandatara kojem će, naravno, prisustvovati samo Vučić, potencijalni kandidat nosiće najvažniji kapital u trenutnim okolnostima – sposobnost da donese političku smirenost i uvede naciju iz stanja anksioznosti u stanje blisko meditaciji. Ako je to u Srba ikako moguće! Zaista, kako stvarnost Srbije nikada nije jednostavna, već duboka, mračna tajna, protesti koji su protresli zemlju postavili su pitanje ne samo političkog već i moralnog integriteta vlasti, tako da će ime kandidata biti pažljivo provučeno kroz nekoliko testova: istraživanja javnog mnjenja, Vučićevog iskustva i inteligencije, a možda i ponajviše, Vučićevog političkog instinkta. Magija koju će ovoga puta najverovatnije isporučiti Vučić biće takva da će se objavljivanjem imena premijera buduća vlada mnogima učiniti kao prelazna, a u suštini će biti njegova!
Mandatar iks simuliraće svežu krv u vladi i hodati po tankoj žici između povratka Srbije u stanje normalnosti, uz istovremenu podršku vlasti, dok će potpisati tajni aneks da neće predstavljati otvorenu pretnju ili konkurenciju Vučićevom političkom autoritetu. Ko može biti taj div-junak koji će uneti novi dah svežine u vladu, biti povezan sa Vučićem, ali bez prepoznatljivog pečata stranačke lojalnosti, kako se ne bi dozvolio odliv, već privlačenje birača koji su možda izgubili poverenje u aktuelnu političku strukturu, pa i samog predsednika Srbije?
Nekoliko imena već je provučeno kroz javni prostor, poput Branka Milanovića, Deska Nikitovića i Ivana Trifunovića, a karakteristično je da su ih lansirali opozicioni mediji, po modelu Milan Panić iz doba vlasti Slobodana Miloševića. Naime, sva trojica su više nego vezana za Ameriku, ali su i odmah demantovala da će ući u gravitaciono polje izvršne vlasti. Kako su dvojica od trojice kandidovanih eksplicitno izjavila da ne razmišljaju o premijerskom mestu – reč je o Milanoviću, međunarodno cenjenom ekonomisti i specijalisti za pitanja siromaštva i nejednakosti, i Trifunoviću, koji je doktorirao hemiju u Americi i bio na najvišim pozicijama u multinacionalnim kompanijama farmaceutske industrije sa sedištem u SAD i širom sveta – pitanje je da li je ovo samo bio probni balon da se ispita raspoloženje javnog mnjenja. Jedan od ove dvojice mi je rekao da je raspoložen da deli parking-mesta umesto ministarskih, šaleći se na račun svoje neplanirane kandidature i bure koja se odjednom podigla oko njega.
Nekadašnji dugogodišnji generalni konzul Srbije u Čikagu, a sada uspešni biznismen u Srbiji Desko Nikitović nije se naročito isticao u demantovanju vesti, verovatno razumevajući da nekoliko nedelja boravka u medijima kao mogući izbor za budućeg premijera donosi značajnu dozu pažnje, mistiku i kontroverze, što među Srbima nikako nije zanemarljivo i donosi iluziju o skrivenoj moći. Pa makar i oročenoj medijskim spinovima.
Stari, dobri običaj Vučića je da donosi odluke u zaustavnom vremenu, dakle, u poslednjem trenutku, kako bi sa jedne strane skenirao pojedine lične ambicije koje se ne poklapaju sa njegovima, dok sa druge strane pažljivo prati tok događaja uz ono najvažnije za njega – testiranje lojalnosti svojih najbližih saradnika. Ispit lojalnosti sastoji se u sledećoj analizi: koliko su se njegovi ljudi uvukli u mišju rupu tokom krize, a koliko su provirili iz nje. Kako je mnogo više ministara otišlo tetki po lek, nego se iskazalo svojom borbenošću tokom četvoromesečne krize, Vučiću će istovremeno biti olakšan i otežan posao. Ova, samo na prvi pogled nelogičnost, proističe iz jednostavnog zaključka: one najvernije, poput Ane Brnabić, Darka Glišića, Siniše Malog, Aleksandra Vulina, Marka Đurića teško da može da postavi na mesto premijera, jer bi time pokazao kontinuitet takozvanog političkog začaranog kruga. Kao vožnja na Slaviji. Uz to, Vulin i Đurić vode tihi hladi rat u vladi, kao zauzimanje startnih pozicija za buduća vremena, odnosno bliže pozicioniranje ka Amerikancima u slučaju Đurića, odnosno Rusima u slučaju Vulina.
Kada je iz šešira izvadio Anu Brnabić za premijera u doba stabilnosti i neupitnosti u njegov politički autoritet, Vučić je već učinio mađioničarski trik, postavljajući pripadnicu LGBT populacije koja vuče korene iz nevladinog sektora kao kompromis između interesnih frakcija SNS-a. Ne samo da se Ana pokazala kao uspešan eksperiment nego je postala naprednjakinja „de luks” po svim Vučićevim kriterijumima. Beskopromisna, borbena, u radnom pogonu 24 časa, što joj je donelo rekordno „premijerovanje” i katapultiralo je ka mestu šefice parlamenta. To je otvorilo put za Miloša Vučevića, koji je posle strašne tragedije u Novom Sadu pokazao da poseduje osećaj za, pre svega, moralnu i ljudsku odgovornost. Kada se u buduća vremena bude čitao njegov govor dok je davao ostavku, ispostaviće se da je to bio njegov najbolji politički nastup. U ovom trenutku se s pravom smatra zakasnelim, ali kada se strasti smire, Miloševe reči tumačiće se sasvim drugačije, kao retki čin ljudskosti u svetu srpske politike, gde je milost strana reč.
Jedan od apsurda je što će upravo Miloš Vučević, kao predsednik Srpske napredne stranke, sesti na Vučićev predsednički kanabe tokom konsultacija u vezi sa imenom budućeg mandatara. Koje će ime izgovoriti Miloš? Da li će to biti neko od univerzitetskih profesora koji ima ugled među svim studentima, bez obzira da li je reč o blokaderima ili onima koji hoće da uče? Ili možda profesorka, dakle žena, čime bi još sedativnije delovala na uzavrelu i podeljenu javnost?
Možda je reč o pripadniku manjine poput Balinta Pastora, predsednika Saveza vojvođanskih Mađara, doktora ustavnog prava koji se već usprotivio usvajanju Deklaracije o Vojvodini i time se direktno usprotivio i stopirao Vučićevu inicijativu. Međutim, time nije nimalo ugrozio odnose sa njim, već će pre biti da je to bila taktička igra među koalicionim prijateljima: dovoljna za bildovanje Pastorovog imidža i poželjna za Vučića da pokaže razumevanje interesa prijatelja Mađara i naročito Viktora Orbana.
I, konačno, kasting za premijera neće proći bez pažljivog osmatranja socijalista, uz dodatak da se na Vučićevoj magnetnoj rezonanci neće skenirati više samo Ivica Dačić već i Branko Ružić, koji se dovoljno opire Vučićevom zagrljaju da bude vidljivo. Pitanje je da li je i stvarno. Branko se trenutno može kotirati kao jedan od potencijalnih lidera opozicije u senci, a opet je dovoljno uz Dačića, da je herojski podigao ruku na Predsedništvu SPS-a glasajući za nastavak saradnje crvenih i naprednjaka. Ružić je, dakle, učestvovao na velikom protestu 15. marta u Beogradu, postao rado viđen gost na opozicionim medijima, gde ga pred ulazom čeka crveni tepih, a još se nalazi u vladajućem univerzumu Aleksandra Vučića. Više nego interesantna pozicija večnog broja dva socijalista u srpskoj igri prestola, čiji gospodar traži osobu iks van svojih dvorjana!
Ili foto-robot takvoga sadrži sledeću karakteristiku: sve vreme je bio tu, samo je mali broj privilegovanih znalo za to!
(Politika)
(Mišljenja i stavovi izneseni u rubrici Kolumne/Drugi pišu nisu nužno stavovi portala Borba)
