DiplEmatija u CrnogoracaH

Piše: Saša Dr.Đurović

Crna Gora je zemlja čuda, dok gledam u taj neki tv retrovizor i slušam kako „posja“ bistri velju politiku, Američku!? Sjetih se nakaradnog CG dilomatskom sistema u kom nema normalnoga uveta. Učenog, VERZIRANOG, nikad čuo za gotovo nijedno! Osim za gospoJu poznatu po vEštinama na Bliskom istoku. A onda pročitah da je neka lalević kadar onog dps nikolića. Zamisli samo, njegov kadar?! Kad me nešto zanima pitam pa mi doture info, i onda, neko mi iz vamelje reče da mu je predavao u gimnaziji, Ni’šičkoj. Veli bio je đak, onako, prosječan.. mediokritet pravi. A reče mi i za Marka Kovačevića da je bio uvjek pristojan i dobar đak. Reče mi „informator“ koji glasaše vječito dps. U vamelji je pluralizam, pustim ja demokratske uzuse, kažem, naravno, da ne zna ništa o politici, al ne ugrožavam pravo na pol.promišljanje kog tu i nije bilo. Jer za razliku od gotovo svih glasača dps-a koji su kupovani za siću ili nesto više, informator i vamelja mu glasahu dps gole guzice. Da su makar uzeli koji euro pa ajd’, ne znaju ništa o politici al eto, nabili bliznicu od dps-a. Ma kakvi! Bili su oni najgluplji glasači pa su glasali dps gratis. S druge strane, za vrijeme Litija, moja tad sedmogodišnja ćerka je, kad su ultramilogorci prolazili džadom otvorila prozor i uskliknula –Srbija-! Samonicijativno časna riječ! Ne treba sputavat samosvojnost, a i zna dijete da procijeni, neko se rodi talentovan.
Elem, dijete bijah al’ se sjećam kao da je bilo juče, kad je Dragan, prezimenjak mi, komšija, nabo Muja, Vojovoga brata, Đukanovića. Ujaka ovoga što je nekakva lalević njegov kadar, a koji je odlučio da više liči na mentora milojicu nego na ujake. Ili na brata od tetke mu Đura koji je živio u mojoj zgradi, iz jedne fine, poštene porodice Đurković. I tada, Vojo i Mujo, sa bElom, kao lađa, zastavom 750 popularnim fićom ćeraju Dragana oko male zgrade. Baš iza one u kojoj je živio Vesko Vukotić, takođe komšija. Ne navataše Dragana. Ali Vojo je vozio kao u „Maratoncima“ Mirko. Topalović. Dragan trči a oni za njim, autom. Pomislih, izađi iz kola prije ćeš ga stić.. a znao je to i Vojo, ali je znao i da je Dragan manit. A vojo tad već podgojen. Mujo povisok, tanak, dobar. Energičan Vojo, zajapuren, tad se još viđelo da je pobrkan, mislim, da je mnogo uporan, da će kidisat’ u životu, karijeri, pa ga je to dovelo i do parlamenta, a u jedan vakat i do Biograda i do vlade SCG. Onda kad je rođak mi Rajo bio premijer. Ne zna Vojo. Ali ima ko zna. Jedna gospođa iz vlade je dolazila kod mene u „Dušanovu“ u lokal, makar jednom nedeljno, pa mi „istrese“ na stoL sve detalje iz vlade, podatke svakakve. One bitne pa sve do trivija ko u vladi ide zapušten i u sakou bez dugmeta. Pa reko’, ako kadrove diplomatske koji predstavljaju jatku, Crnu Goru majku, određuju takvi, poput kloniranog milojice, nije ni čudo što je jatka CG prepoznata u svijetu kako jeste. A milojica i savjetnici mu tek!? Koliko neko treba da bude glup da napadne Trampa??? Lidera politike koja milojicu drži u šahu. Nezanimljiv milojica, ali odlučio da im skrene pažnju pa im maše s palube ribarskoga čamca sa izraubovanim tomos motorom „eeeee, evo me, ja sam.. A znaju oni ko si, no su te zaboravili, zaboravljenog već. Ali, kad ih podsjećaš već, ne brini. Ne sumnjam da će tada milojicin klon i kadar mu lalević uturit protestnu notu i da će upirat da ga drže slobodnog do kraja života. Ali samo u snu. Kao u istoimenoj pEsmi klonirane pevačice.

(Mišljenja i stavovi u rubrici Kolumne/Drugi pišu nisu nužno stavovi redakcije portala Borba)