Selo gori, a babu baš zabolje…

Piše: Emilo Labudović

Opet pokušavaju da anektiraju Bosnu i da u njoj uguše Srpsku i ponize Srbiju.

A dok to traje, u Srbiji se i dalje hoda, zaključavaju raskrsnice i zaprečavaju putevi.
Opet Bosnu „šmituju“ i „senke“ vjekovnog mraka zakriljuju nebo nad njom, samo da sunce ne bi obasjalo Srpsku, a Srbiju gurnulo u tamu.

A dok to traje, u Srbiji njena mladost i intelektualna elita nastoje svim sredstvima da je destabilizuju i zaustave njen razvoj. „Blokiraćemo sve vitalne saobraćajnice kojima teče privredni život zemlje, sve dok ne kolabira“, planiraju i prijete.

U Sarajevu danas ječe evropske trube i osmanlijske zurle zadovoljstva, jer se „padišah“ u SS uniformi ponovo vratio na Baščaršiju i latio biča i svilenig gajtana.

U Petoj beogradskoj danas odjekuju urlici đaka i roditelja (???), potpomognutih brojnim „gostima“, kojima se dočekuje nova direktorica.

Na Kosovu Kurti se i dalje kurči i mulja sa rezultatima izbora, a sve da bi „Srpsku listu“, poslednje političko utočište tamošnjih Srba, izbacio sa političke scene.

U Srbiji opozicija, potpomognuta studentima koji kao da nijesu svjesni u čije ime i za čiji džep blokiraju i pješače, ni pod kojim uslovima neće izbore već da im se vlast preda na tacni.
Njemci, i ne samo oni, bi htjeli da im Bosna cijela bude pod čizmom, i smislit ne mogu da Srpska, izborena krvlju, Dejton i Dodik, a Vučić pogotovo, uopšte i postoje.

U Novom Sadu, u srcu Vojvodine, nekakav Gruhonjić, ustaša uhljebljen na srpskoj državnoj pogači, sa restlovima davno propalih političkih ideja i njihovih nosilaca, provjerenih čankolizaca sa sve onim Čankom, svim sredstvima nastoje raskomadaju Srbiju i „otcepe“ Vojvodinu.

Američka administracija (Trampov dolazak tu nije ništa promijenio) prijeti da će uskoro da blokira NIS, energetsku žilu kucavicu ne samo Srbije.

Do profesora srpskih univerziteta i fakulteta ova informacija kao da nije ni doprla. Oni bi da studentsko protestvovanje iskoriste (i već jesu) da sebi povećaju plate, a da ceh plati država.

Ista ona koju planiraju da ekonomski satru.

I tako, kako bi to rekao Radašin, brat po babine linije Milašinov, selo gori a babu boli ona stvar za sve okolo. Važno je da je njenom dupetu toplo i da je dobro ušuškano.

O, Srbijo, vidi li igdje iko da goriš?

(Mišljenja i stavovi u rubrikama Kolumne/Drugi pišu nisu nužno stavovi redakcije portala Borba)