Raskubanje države

Piše: Saša Dr.Đurović

Smrzlica neka, pa odgledah taj neki „reflektor“, i trebalo je, fakat. Bijahu gosti onaj fini čojek Pepić, koji u većini pravo zbori, a gotovo uvjek ima dobru namjeru, pomiriteljsku. Reče i ovog put da nije vidio većeg Srbina od đukanovića svojevremeno. Lijepo što gospodin Pepić baštini kulturu sjećanja. Da se ne zaboravi.

Bijahu još dva gosta, i izvjesni oskar. Ne onaj amidžić takvog pseudonima, nego oskar, tako se zove čojek. Crnogorac oskar. Veći no svi crnogorci od nastanka dunjaluka do današnjeg dana. Kad bi ga čo’jek ozbiljno shvatao. I ne bih se ja bavio likom i djelom druga oskara, ali bih tim novogovorom, u crnogoraca kojima ja ne pripadam, jer ih ne razumijem, prosto. Ja nisam odavLE. Ja sam učio druge jezike. Arhaizme znam naravno, imalo se od koga učit, od Vladike Rada velikog, ali oskar reče „raskubanje države“.

E sad, imah ja jednog brata mučenog, dobrog, iz Podgorice bijaše, pošten i ljucak, pa kad bi reko da se neko skuuuube, znao bih šta to znači. Ali tako se govori u Pg, ne znadoh da se tako kaže i na Ct, no kakogod. Cenim da je „raskubanje“ izvedeno uprvo iz radnog glagola “skube“ što znači čupa, vuče, kida, parča.. pa eto i krčmi ako je već plasirano „raskubanje države“ kao jezička kategorija. Mada, kaže se i za nekog da je preskuben, kad je ono, nikakav.. preskuben je višeznačan pojam. A raskuben, je varijacija na temu, reklo bi se.

I onda, sjetih se, umnoga Novaka, Kilibarde, komšije nekad. Živio je Novak u profesorskU zgradu, Mićo Đukanović u žutaljsku iza njega, a „moja zgrada“ ispred. Novak bijaše between. I kako je Mićo otišo u elektriku, a Novak bijaše majstor lingve, kasnije, mnogo, smo pričali na tu temu, pa rekoh jednom „ali ti si se sa onim studentom sprd’o a on umislio da je pametan, veliku si, bolan, štetu napravio.. „A Sajo, s narodom se treba sprdat’, šegačit’, a student? Ma koga briga šta ce mislit onaj student?! Uveo je novogovor bolan!? Ma koga briga Sajo!“ I imaše Novak pravo, koga briga, a s narodom se treba sprdat’..

Ali crnogorci, preskubeni, da raskubaju državu.. ? Da se skuuuubu među se, ne bi Novaku bilo milo da čuje. Taj narativ da se „država raskuba“, bi ga nasmijao, grohotno.. Znam i šta bi pomislio, i za studenta, i za narod, i za druga autora rečenicne konstrukcije, slične onoj konstrukciji skele na koju su se peli moleri kad su nam krečili zgrade. A jesu redovno, u taj neki vakat kad je Rajkan pao s krova. U taj neki vakat moga Đetinjstva. Drugaricu sa šeširom, naravno, razumem. U vremenu novogovora kad su mnogi pali s kruške. Direk’No u parlament i velju politiku.