„Sankcije NIS-u, sankcije jesu“

Za Borbu o američkim sankcijama NIS-u piše Ivan Vučković, magistar filozofije, politički analitičar i potpredsjednik skupštine grada Bora

– Moglo se i može se ovih dana čuti da je poprilično nejasno šta će sve paket sankcija usmeren ka NIS-u, odnosno ka ruskom kapitalu u njemu, sadržati i obuhvatiti.

Najpre, potrebno je podsetiti da udeo ruske državne kompanije ‘Gasprom njeft’ u NIS-u jeste udeo od 56,15 %, odnosno, ‘Gasprom njeft’ jeste većinski vlasnik NIS kompanije.

Međutim, krovna kompanija ‘Gasprom njeft-a’ od 2008. godine jeste kompanija ‘Gasprom’ koja nije obuhvaćena zapadnim sankcijama.

Kao glavni razlog za ovakav potez odlazeće američke administracije se navodi da se kapital ‘Gasprom njefta’ koristi u svrhu finansiranja rata u Ukrajini.

Van toga što su ovakvi razlozi u najmanju ruku problematični i upitni, od Srbije se ne traži da kroz pregovore pokuša da otkupi grubo 7 % procenata ruskog kapitala te postane većinski vlasnik već, sudeći po izjavi pomoćnika državnog sekretara SAD-a Džejmsa O’Brajena, udeo ruskog kapitala ne sme da postoji u NIS-u. Dodao je i to da se Sjedinjene Države ne mešaju u diplomatske odnose Srbije sa drugim zemljama te bi, ako mogu da primetim, ovo bio nekakav presedan a sve zarad dobrobiti Srbije (tako se bar nazire u intervjuu gospodina O’Brajena ali i u govoru zamenika američkog državnog sekretara za upravljanje i resurse Ričarda Verma).

Istovremeno, Srbija je započela strateški dijalog sa Sjedinjenim Državama koji bi trebalo da reši mnoge nejasnoće i otvori vrata novim diplomatskim opcijama dve zemlje. Ipak, kada sve sagledamo, i kada još jednom podvučemo stav da nije dovoljno postati većinski vlasnik NIS-a, onda se već jasno nazire da sankcije nisu usmerene samo ka Rusiji i ruskom kapitalu već i prema Srbiji. Predsednik Vučić i administracija koja ga prati veoma uspešno godinama pronalaze načine da sarađuju i sa Istokom i sa Zapadom a jedan od ciljeva odlazeće američke administracije očigledno jeste prekid takve politike te direktno uticanje na spoljnu politiku naše zemlje.

Koliko je ova odluka teška i koliko je važno da odigramo maestralno pokazuje podatak da ‘Gasprom njeft’ (NIS) drži više od 70 % domaćeg tržišta motornih goriva (ne računajući rafineriju u Pančevu gde se prerađuje negde oko 30 % domaće sirove nafte). Veliki su problemi u najavi čak i ako američka administracija odobri opciju većinskog udela Srbije (a sumnjam da će Rusija prodati svoj deo od 7 % pod ovakvim okolnostima).

Ukoliko se ispostavi da je tako, pritisci Sjedinjenih Država na zemlje članice EU u vezi sa prekidom poslovanja sa NIS-om će biti ogromni. Nacionalizacija kapitala čini mi se nije opcija iz više razloga. To bi poremetilo dobre diplomatske odnose sa Rusijom i bilo potencijalno pogubno po mnoge već načinjene ugovore i aktuelna poslovanja. Treba još dodati i to da Rusija izvozi negde oko dva milona barela nafte dnevno za Kinu. Naše tržište i poslovanje Gasproma u Srbiji je trivijalno u poređenju sa poslovanjima ove kompanije i drugih ruskih kompanija širom sveta. Treba svakako naglasiti i to da je Gasprom treći na listi najvećih ruskih energetskih kompanija. Prvi je Rosnjeft a drugi Surgitnjeftgas. Tek onda dolazi Gasprom.

Plašim se da ćemo posledice ovakvog poteza Vašingtona ubrzo osetiti. Dat je rok od 45 dana za iznalaženje konstruktivnog rešenja krize u najavi. Svakako neće biti lako.

Opcija da Trampova administracija odbaci ovakvu odluku odlazeće administracije je malo verovatna. Spekulacije da će se Putin i Tramp sastati donekle ulivaju nadu ali ovakve odluke se nikada ne donese „preko noći“. Prostor za diplomatske manevre nam nije veliki ali verujem da ćemo ga ipak pronaći.

(Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrikama „Drugi pišu“ i „Kolumne“ nisu nužno i stavovi redakcije portala „Borba“)