Piše: Ivan Vučković
Građanski rat u Siriji od svog početka gotovo nikad i nije prestao.
Alep, zatim Hama i Deir-El-Zor su pali prvi a zatim, u okviru novih prodora sirijskih pobunjenika, pada i Dara.
Sirijski pobunjenici zauzeli su bili pre nekoliko dana grad Daru, grad koji pored ostalog ima i simboličku važnost jer je baš tu započela pobuna tokom 2011. godine. To je bio četvrti grad koji je Bašar al-Asad izgubio u borbi sa pobunjenicima u proteklih sedam dana.
Ipak, najtrašnije po Asada tada jeste bila činjenica da se brzo napredovalo i ka Homsu, strateški veoma važnom mestu na priobalju a kada je pao i Homs, prekinuta je Asadova veza sa enklavama na moru, što je morao da bude crveni alarm za Asada.
Ne zaboravimo i to da su kurdske snage 2014.godine proglasile autonomiju na severu. Njima je fokus sukoba Islamska Država i tu imaju podršku Turske.
Međutim, Turska Narodne kurdske odbrambene jedinice u Siriji razumeva i vidi kao svojevrsnu produženu ruku zabranjene Radničke partije Kurdistana (PKK), koja se decenijama žestoko bori protiv turske vojske.
Da bi sprečila formiranje autonomne oblasti duž svoje granice, Turska je pre nekoliko godina krenula u vazdušne napade na kurdske jedinice i podržala ofanzivu sirijskih pobunjenika. Međutim, njoj danas ovakva situacija samo delimično ide na ruku.
Sa druge strane, ruske snage dugo već pomažu Asada u borbi protiv pobunjenika, Iran takođe ali očigledno to sada nije bilo dovoljno i pitanje je kako će izgledati Sirija do početka 2025. godine.
Rusija već ima svoj primat u borbama u Ukrajini a Iran je prilično poljuljan i oslabljen u proteklim borbama.
Rusija ima vojne interese u Siriji, uključujući i jedinu mediteransku pomorsku bazu i vazdušnu bazu u oblasti Latakija.
Srž svega međutim jesu sirijske rezerve nafte. Prema procenama, Sirija je 2018. imala 2,5 milijardi barela naftnih rezervi a negde krajem 2019. Tramp je naglasio da će, uprkos svemu, Sjedinjene Države zarađivati milione dolara na sirijskog nafti što je naišlo na oštru osudu Rusije ali i predsednika Asada. Tramp je, evo, ponovo tu.
Što se širih dešavanja tiče, naravno, sve frakcije su očigledno u igri i geostrateška situacija je prilično složena i komplikovana (jer sve zemlje, uključujući naravno i Saudijsku Arabiju i Katar imaju svoje interese u Siriji).
Ključno pitanje ipak ostaje nerešeno a ono glasi – zašto je pobuna baš sada intenzivirana i u punom je naletu?
Da li će odlazeća Bajdenova administracija maksimalno podržati pobunjenike i otići te ostaviti Trampu i njegovoj administraciji već spreman teren za dalje delanje a bez odgovornosti za „izvor iz koga je sve opet poteklo“ ?
Nisam siguran koliko sve ovo odgovara Izraelu ali mislim da im cilj svakako jeste nestabilna Sirija te eventualna podela budućeg uticaja sa SAD-om i Turskom.
Turska već ima problem sa tri miliona Kurda koji bi trebalo vratiti u Siriju.
Rusiji je Sirija neophodna, ali neophodna je i Sjedinjenim Državama.
Na kraju, prisutan je i veliki broj Ujgura i Albanaca na frontu. Asad je napustio Damask, pobunjenici slave, Al Golani se obratio građanima.
Bliski istok će se tek zapaliti u narednih par godina.
(Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrikama „Drugi pišu“ i „Kolumne“ nisu nužno i stavovi redakcije portala „Borba“)
Baš tako Ivane. Baš tako.