piše: Dražen Živković, urednik portala Borba
Izvinjavam se na prostakluku u naslovu, ali, umjetnički, žurnalistički i prije svega novinarski je (u ovom slučaju), prostakluk, nažalost potpuno opravdan i jedino razumljiv. Šta? Nije vam svima jasno. Ne razumijete? Pa, gospodo, prosto je. Jednostavno je.
Pojednostaviću da svima bude jasno. Čak i onim medicinskim radnicama koje su danas u Nikšiću aplaudirale “majbahu”. Pardon, predsjedniku Crne Gore.
Već godinama gledam i slušam, čitam i razgovaram sa ljudima koji kukaju na vlast koja im „dere kožu s leđa“. Slušam vapaje i zdravstvenih radnika. Male im plate. Ne mogu da sastave kraj sa krajem. Obaveze pritisle. Kukaju. Cvile.
Medicinske sestre, na prvoj liniji fronta. Sa preko 20 godina staža, primaju nepunih 400 evra. Ljekari, u ništa boljoj situaciji. Par stotina evra više na mjesečnom kontu. Gledaju partokratiju. Bahatost članova vladajuće stranke na sve strane.
Gledaju elitu koja za noć troši njihov godišnji budžet. Gledaju auta svojih kolega, partijskih jurišnika, ljekara, vrijedna desetine i desetine hiljada evra.
Gledaju kako vladajuća koalicija ne želi da im poveća, ionako mizerne plate. Kako njih zakidaju, da njima ostane više. Gledaju, a slijepi kod očiju.
A kad ih pitam „Da li ste vi izašli na izbore?“ oni odgovaraju veoma kratko, gotovo ponosno: „Ne“.
Pa da… „Ne“ zato što „niste imali za koga“, „ne“ zato što su „svi isti“, „ne“ zato što „već tri decenije ista elita vlada ovom zemljom“. „Ne“ zato što nećete da budete „dio ovog nakaznog sistema“, „ne“, zato što „ovo nije država u kojoj može normalno da se živi“, „ne“ zato što je „važno biti nepismen, kupiti diplomu i (u slučaju da si žensko) ugraditi silikone“. „Ne“ zato što „nećete da imate ničiju člansku kartu“, „ne“ zato što…
”Ne” ni zato što su, kako volite da kažete, “Svi su isti i opozicija i vlast”. Ali, gle čuda, dragi moji zdravstveni radnici i svi ostali, uvijek samo aplaudirate ovima iz vlasti. I tu ste licemjerni, ako su svi isti, aplaudirajte nekad i ovim drugima. Ali, ne. Nećete da se zamjerite. I kad vas ponižavaju, vi uživate u tome.
Gomila razloga. Gomila opravdanja. Defetizam i izgovori.
A kada ih pitam „Zašto nešto ne promijenite?“, oni odgovaraju sa „Kako? Ne mogu sam!“ Kada ih pitam ponovo isto pitanje, oni odgovaraju sa mudrošću gordog i vitalnog stogodišnjaka kako se „sistem ne može tako lako promijeniti“…
Kada im predložim da se pojave na nekom protestu, makar da organizuju jedan svoj protest za bolje uslove medicinskih radnika, odmah odbruse kako nisu ludi da se svrstavaju uz „strane plaćenike, izdajice, rušitelje države”… Kažu da nijesu ludi da traže povećanje plata, pa da ih proglase za izdajnike u režimskim medijima.
I tako se vrtimo u krug. Preko tri decenije. Iznova neki novi izgovori. Napolju je kiša. Prevruće je. Vjetar je, hladno je. Snijeg pada… Zima je. Sad će ljeto, bolje je ići na more… Pa ko da ide da protestvuje u tim vremenskim neuslovima? Ako bi nekako moglo da bude tačno 23,7 stepeni temperatura, sa ugodnim blagim vjetrom sjeveroistočnog pravca, možda bi razmislili o nekom protestu. A da, mora biti i da ima organizovanog osvježenja. Ko je vidio da se protestvuje, a da nema čime da se skvasi grlo. Umalo da zaboravim. Na mjesto organizovanja protesta mora biti besplatan WiFi da možemo da tvitujemo, fejsbučimo i dižemo internet revolucije, mudrujemo protiv vlasti i zalažemo se zaaaaaa… Uhhhh… Pa, tek treba da vidimo za šta se zalažemo. Povećanje sopstvenih plata nije dovoljan razlog.
E, pa dragi moji radnici, medicinski radnici i ostali “radnici”. Dobrovoljno ste pristali da budete robovi. Time što nemate ni stava ni dostojanstva, Vi ste sami pristali na to da ona kultna rečenica iz „Profesionalca“ „Nije Sloba kriv, mi smo g….“, malo modifikovana za naše prilike “Nije DPS kriv, mi smo g….” postane najkraće ispričana istina o Crnoj Gori i Crnogorcima.
Ne daj se mala i da si vječna!
