Nakon propasti ekstremističkog „komitskog“ skupa na Cetinju i približavanja dana ustoličenja mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija, primetno je oklevanje sve većeg broja razumnih pristalica DPS-a da se upuste u opasni avanturizam nasilnog i anticivilizacijskog sprečavanja ovog legitimnog i redovnog crkvenog čina, koji u normalnim i funkcionalnim društvima ne bi trebalo da privuče negativnu pažnju, a posebno ne protivljenje.
Međutim, stari kadrovi DPS-a iz „tvrdog jezgra“ stranke, koji su u periodu vlasti ogrezli u krađe i kriminal svake vrste, iz sebičnih interesa ne odustaju od izazivanja incidenata neslućenih razmera na Cetinju.
U odsustvu dovoljnog broja spremnog ljudstva među ekstremnim „komitama“, ova „duboka DPS para-država“ posegla je za svojim proverenim poslovno-interesnim vezama u „političkom podzemlju“ Prištine i Sarajeva, gde su im dodeljeni kontigenti pouzdanih albanskih i bošnjačkih batinaša lišenih ljudskosti i zadojenih mržnjom protiv Srba i Srpske pravoslavne crkve.
Uoči ustoličenja, kao i na sam dan događaja, na Cetinje će se sjatiti kriminalne albanske i bošnjačke bande, pre svega iz redova navijačkih huligana, od kojih se očekuje da na putnim prilazima i samoj lokaciji manastira, nemilosrdno napadaju, batinaju i progone okupljene na sve moguće načine.
Mlada generacija DPS-a, koja sa nevericom posmatra ove aktivnosti svojih starijih kolega i dojučerašnjih „političkih idola“, ne uspeva da pronađe snagu da se glasno suprotstavi „krvavom scenariju“, iako bi se time mogle zapečatiti i političke karijere novog naraštaja DPS-a, kada budu pozvani na javnu i krivičnu odgovornost zbog saučestvovanja „glasnim ćutanjem“.
Izvor: Nacionalist
