Piše Bećir Vuković
Koga komunisti, i postkomunisti, mogu da vode u Evropu. I kad su oni koga vodili u svijet.
Komunisti samo mogu da vode u logore, da zatvaraju u države – logore.
Niko normalan ne očekuje da će komunisti i postkomunisti ikada otvoriti države – logore – otvoriti policijske dosijee.
Otvaranje komunističkih i postkomunističkih dosijea znači demistifikaciju nekadašnjih – komunističkih – režima.
Dosijei, moraju biti otvoreni za javnost, a ne da se otvaraju (i, opet zatvaraju), po staroj komunističkoj praksi.
(Dosije BV mora videti BV. Hoću da vidim koja me policija – ugurala u UDAR.)
Nije problem ko je bio špujun u Rovcima u doba Informbiroa, i ko je prošpijao Mijaila kad je leleknuo sinovca, problem je ko je pokrao – referendum – ko je pokrao – brojne izbore – kako policija prekraja biračke spiskove – da se objelodani – na kakvoj – laži – počiva Crna Gora.
Je li bilo išta strašnije od tajnih službi u istočnoj Evropi. O tome je napisano brdo literature, snimljeni brojni filmovi, napisane drame i drame, milioni tekstova zaključno sa Česlavom Milošem i Lešekom Kolakovskim.
U istočnoj Evropi otvoreni su dosijei zato što je u istočnoj Evropi – pao komunizam – srušeni su komunistički zidovi. Kod nas – na izbušenom Balkanu – nisu otvarani dosijei zato što se komunizam nije pomjerio ni za korak, a ne da je pao. To je jasna logika.
Jedan od najstarijih i najunosnijih poslova, jeste – špijunski.
Jugoslovenske tajne službe – uhodile su – zapadno orijentisane – na svakom koraku; uhodile su – špijale – antikomuniste – one – koji su gledali u zapad kao u spasenje – one – koji su pripadali Kraljevskoj vojsci u otadžbini, i njihove potomke, one – koji su u okrilju noći – slušali – „Glas Amerike“ …
Plastičnije rečeno: gonili su one koji su bili za Prvu Jugoslaviju, gonili ih do satiranja oni koji su bili na vlasti u Drugoj Jugoslaviji…
Albanija i Crna Gora svoje dosijee drže još uvijek pod zarđalim katancem. I sa bremenom – prtljagom – neotvorenih dosijea, kao, zaputile se u Evropu. U taj put ni ludi ne vjeruje.
Ključno pitanje: zašto se, između ostalog, ne otvaraju policijski dosijei. Pa, između ostaloga – nemate kadrova – i, morate se – oslanjati – na stare kadrove. Eto, između ostaloga, zašto..? Pa i nije da nije tako, ali i to se mora rasturiti. Sa tom starom – frazom – i praksom, mora se jednom završiti…
(Srbi ne ruše da bi rušili, nego ruše da bi gradili. Srbi su gradili dvije Jugoslavije, a ko ih je rušio pitajte na drugoj adresi…)
(Sada, zapad više nije onaj zapad kojem smo se nadali, zapad se prozlio, i ruši da bi profitirao. Preko smrti do novca…)
Jedna moćna – zapadna ruka – gura nas u EU – ista ruka koja je na rastanku mahnula Evropi – i otišla iz EU.
Tu istu ruku pominje još i NJegoš…
Poljski nadbiskup Stanislaw Wielgus, priznao je da je bio – informant – bivših komunističkih režima. Nakon priznanja – povukao se – bez sjenke – pod voltove samostana. Tako je uradio – nadbiskup – najkatoličkije zemlje u Evropi. Za sada se, često, pominje na raznim okruglim stolovima, i česti je gost u ozbiljnim ukrštenicama.
Wielgusa čeka spomenik sa brojanicama….
Kad i neki naš sveštenik – prizna – da je radio za policiju, i ja ću po(vjerovati), da je i kod nas pao komunizam. I ja ću – vjerovati – da je svanulo…
Ali, daleko je od Mioske do Poljske…
