Piše Bećir Vuković
Živimo li i u 21. vijeku. Ne, mi živimo u Crnoj Gori. Idemo li ka Evropi. Kojim putem. Je li uz Platije, ili – bajagi – pored Bajagića kuća. Nije u pravu ni prvi, ni drugi, niti onaj koji pita, niti onaj koji odgovora…
Za mnoge od nas alegorija je estetska zabluda, pa makar se radilo i o putu pored Bajagića kuća…
Put – u Evropu – izdvajamo – od stvarnog stanja na putu uz Platije. Simbolika puta sama po sebi je idealna, može biti i estetska, intuitivna, ali u ovom slučaju ne radi se o alegoriji, nego o zabludi…
Mada, ideje nikad nisu bile neka osobita stvarnost. Kudikamo, radi se samo o uopštavanju…
Toliko je pitanja koja ne traže odgovore. Jedno je na početku posta: da li se razumom stiže do vjere. Jedni će reći – nego čime se stiže nego razumom, dok, pred drugima – gore navedeno – ne smijete ni zaustiti. Isto je i sa putem uz Platije, koji nastavlja preko sedam brda.
Istina, vo vremja najveće slave, taj put nije vodio u Evropu, nego od Morače do Žiče…
Jezik nije dovoljan da opiše put uz Platije. Naročito, u mrtvu jesen kad su uljevi, kad litice toče ko rasušena kaca…
Bajagi, bolji je put pored Bajagića kuća…
Što će reći da ne umijem otovrsti kojim – eminentnim putem – da krenem. Za idealiste platonovskog kova, idealan je i put uz Platije. Međutim – to strašno – međutim – ti putevi više su nepodnošljivi i za – epsku poeziju…
Za sada, ostavljamo polemiku sa – sinelozima – i njihovom putu od Mrka do Mateševa. Daleko je Kina, ali, bogami, daleko su i Boljari…
Crnogorci zaista vole prošlost. Brđani, međutim, više vole budućnost. U tom znaku, ovih dana živi i grad Mojkovac, podignut na temelju preslavnog Brskova…
Uopštavajući priču mogli bi reći da je jedino zagarantovan put od prošlosti ka budućnosti…
Usputna beleška dopušta i drukčije tumačenje kud god išli, da išli. Jer, kako reče jedan kabalista – Biblija ima koliko ima njenih čitalaca. Isto je i sa putevima. I ovom jučerašnjem do grada Kralja Uroša…
