U manastiru Đurđevi Stupovi u Starom Rasu svečano je proslavljen praznik Prenosa moštiju i obnovljenja hrama Svetog velikomučenika i pobedonosca Georgija – Đurđic.
Svetom arhijerejskom Liturgijom načalstvovao je Njegovo Visokopreosveštenstvo Arhiepiskop i Mitropolit raško-prizrenski g. Teodosije. Mitropolitu su sasluživali arhimandrit Teoktist, iguman manastira Sopoćani; protojerej-stavrofor Savo Šmigić, arhijerejski namesnik novopazarski; protosinđel Serapion, iguman manastira Tušimlja; jeromonah Joanikije, sabrat manastira Crna Reka, i iguman manastira Đurđevi Stupovi protosinđel Gavrilo.
U prazničnoj besedi Mitropolit Teodosije je podsetio da je Sveti velikomučenik Georgije „večiti svedok Hristove pobede nad svakim zlom i strahom koji pritiska čoveka“.
„Sveti Georgije je bio mlad, hrabar i odvažan, ali njegova najveća snaga nije bila u maču, nego u veri koja ne odstupa ni pred najvećim iskušenjima“, naglasio je mitropolit. „Zato ga danas slavimo kao onoga koji nas uči da istinska pobeda dolazi jedino kroz vernost Hristu, kroz spremnost da se žrtvujemo i da svoju ljubav stavimo iznad svega zemaljskog.“
Govoreći o prazniku obnovljenja hrama, vladika je dodao: „Kao što je ova svetinja kroz vekove obnavljana i podizana iz ruševina, tako i naša vera treba neprestano da se obnavlja. Bog nam daruje da se sabiramo u Njegovom domu, da iznova učimo da budemo narod nade, narod koji se ne plaši, jer ima Hrista za vođu i Svetog Georgija za molitvenog zastupnika.“
Na kraju je pozvao sve prisutne da „sa smirenjem, trpljenjem i ljubavlju nosimo svoje krstove, uvereni da je Gospod uvek sa onima koji Ga ispovedaju“, poželevši da praznik Đurđica „ukrepi svakoga i donese mir našim domovima i celome narodu“.
U radosti praznika, u drevnom hramu sabrao se veliki broj vernika iz Novog Pazara, Rasa i okolnih mesta, ispunjavajući svetinju kao živu liturgijsku zajednicu. Mnogi su pristupili Svetoj Čaši, u dan kada proslavljamo pobednika nad zlom i zaštitnika hrišćana.
Tokom svete Liturgije Mitropolit Teodosije rukopoložio je oca Maksima, sabrata manastira Đurđevih Stupova, u čin jeromonaha.
Posle Evharistije, u bratskoj ljubavi i blagodarnosti, manastirska bratija je pripremila prazničnu trpezu za sve prisutne, te je liturgijsko slavlje nastavljeno u duhu hrišćanske radosti, zajedništva i blagodarnosti Bogu.
Izvor: Eparhija raško-prizrenska
