Tužilaštvo ćuti, ekipa iz Granda zarađuje: Мilionsku imovinu kupili za 111.000 evra

0

Preduzeće “Easy drive“ kontroverznog biznismena Aleksandra Mijajlovića, neformalnog vlasnika “Bemaksa”, postalo je vlasnik milionske imovine Auto-moto društva “Bećo Lazović”, u Podgorici, otkrio je istraživački centar portala Borba. On je zgradu AMD i zemljište na ekskluzivnoj lokaciji, kupio za samo 111.000 evra. Kako nam je potvrđeno, Mijajlović je, 30. marta, ove godine, i zvanično postao vlasnik nekadašnjeg AMD “Bećo Lazović”.
Mijajlović je bio jedan od vlasnika lokala “Grand”, a povezan je sa di­je­lom vla­da­ju­će struk­tu­re, kao i sa po­je­di­nim biv­šim pri­pad­ni­ci­ma ANB-a. Takođe, dovodi se u vezu i sa firmom “Bemaks”, iza ko­je, ka­ko se spe­ku­l­i­še u jav­no­sti, sto­ji biv­ši mi­ni­star vanj­skih po­slo­va Mi­lan Ro­ćen. Eki­pa iz „Gran­da”, kojoj je i on pripadao, do­vo­đe­na je u ve­zu sa svim po­slo­vi­ma u Cr­noj Go­ri ko­ji su do­no­si­li enorm­nu za­ra­du. Jav­na je taj­na da je eki­pa iz „Gran­da“ u lo­šim od­no­si­ma sa ekipom premijera Du­ška Mar­ko­vi­ća.


Imovina vrijedna preko dva miliona
Iako imovina AMD “Bećo Lazović” vrijedi oko dva miliona evra, na prvoj licitaciji, početna cijena je iznosila pola miliona, a na drugoj 293.000 evra. Mijajlović je ponudio nešto preko 100 hiljada i tako je postao vlasnik milionske imovine.
Svemu ovome prethodila je prodaja parcele na kojoj se nalazila glavna kapija “Beća Lazovića”, koju je Mijajlović kupio za 17.000 evra, iako je ona vrijedjela puno više. Od te prodaje grupa radnika je naplatila prvi dio potraživanja, a njih 11 je dobilo tada po 1.200 evra.
AMD “Bećo Lazović” iz Podgorice, osnovano je 1969. i tada je imalo oko 30 radnika. Društvo se bavilo registracijom, opravkama, servisom, pregledima ispravnosti vozila, imalo je i šlep službu. Danas su poslovne prostorije sravnjene sa zemljom, na njihovom mjestu su građevinske mašine Aleksandra Mijajlovića, a nije poznato šta on planira da gradi na toj lokaciji.
– Auto-moto društvo “Bećo Lazović” je bila državna firma koja je prestala da postoji prošle godine, pošto je privatizovana i raskomadana na više djelova. Tamo je bilo kao na “Divljem zapadu”, svako je radio šta je htio i uzimao kako mu je odgovoralo. Bilo je i onih koji su vodili radionicu, a da nisu platili ni za dan zakupa, kazao nam je Čedomir Vujačić predstavnik radnika i posljednji direktor Auto-moto društva.
Preduzeće je funkcionisalo dobro sve do početka 2000-tih, kada je počelo privatizovanje državnih preduzeća, i kada su firme koju su radile “na divlje” mogle da se preregistruju u društva sa ograničenom odgovornošću (DOO) za jedan evro.
– A kako državno preduzeće postade DOO, te kako ga preregistrovaše ljudi iz jedne nevladine organizacije, koji bez pardona prisvojiše državno – to nama radnicima nije ulazilo u glavu. I sve to je vršeno uz blagoslov tadašnjeg direktora Čedomira Noveljića, kazao je Miroslav Đukanović, jedan od predstavnika radnika.


Radnici predosjetili namještanje
Zato su radnici stupili u štrajk, smijenili Noveljića i na njegovo mjesto postavili Čedomira Vujačića, koji se i danas u Centralnom privrednom registru vodi kao direktor. Štrajk je trajao od 2001. do 2005, prisjetio se Đukanović. Radnici su dolazili svakog dana u prostorije firme tokom te četiri godine, da bi se postarali da nešto iznenada ne nestane. Nažalost, u tom periodu uslijedio je raskol među radnicima u vezi zahtjeva, pa su se podijelili u dva tabora: njih dvadesetak su bili za to da se proda imovina firme kako bi se radnici naplatili i smatrali su da firma nema nikakvu perspektivu. Zato se više nisu vraćali na posao.
U decembru 2016. prodata je zgrada u kojoj su se nalazile prostorije firme za 70.000 evra, i na taj način je isplaćena prva grupa radnika, koja se od štrajka 2005. nije vraćala na posao.
Kako saznajemo poslovna zgrada je prodata u bescjenje, a sastojala se od radionica sa pet dizalica, kompjuterske reglaže, prostorije sa dva boksa za pranje i vulkaniziranje, kao i prostorija za kompletnu registraciju, a imala je i kancelarije.
Kada je Đukanović napustio pomenutu firmu 2014. godine, sve mašine su bile na mjestu. Na pitanje šta se desilo sa tim mašinama Đukanović nam je odgovorio da pretpostavlja da su one prodate zajedno sa zgradom.
Mijajlović vlasnik i mini hidroelektrana
Aleksandar Mijajlović je, zajedno sa Rankom Ubovićem, vla­sni­k 60 od­sto ka­pi­ta­la fir­me “Hi­dro­e­ner­gi­ja Mon­te­ne­gro”, ko­ja je vla­snik šest mi­ni hi­dro­e­lek­tra­na u Cr­noj Go­ri. Oni su pr­vi po­če­li sa iz­grad­njom mini hidroelektrana u Cr­noj Go­ri i već su od njih pri­ho­do­va­li vi­še mi­li­o­na evra.


Državna firma prešla u NVO
U periodu od 2001. do 2005, dok su radnici štrajkovali, počele su da se dešavaju “mutljavine” koje su dovele do toga da “Bećo Lazović”, iz državnih ruku, pređe u ruke tek osnovane nevladine organizacije Auto-moto savez Crne Gore. Ova NVO je odjavila samu sebe i ubrzo postala AMSCG DOO, u čijem opisu djelatnosti piše održavanje i opravka vozila. Izvor poznat redakciji je potvrdio da je Vlada tada dala, između ostalog, i imovinu “Beća Lazovića” na korišćenje AMSCG. Na osnovu podataka iz Centralnog privrednog registra AMSCG su osnovali Zoran Bakrač, Mitar Đurović, dok je član borda direktora bivši novinar RTCG Branko Vujisić. Prema našem izvoru, AMSCG je neko iz vlasti dao mogućnost da privatizuje državnu imovinu, a rezultati su više nego očigledni.
– Auto-moto društvo “Bećo Lazović” je osnovao tadašnji Auto-moto savez Jugoslavije. I tako je bilo sve do početka 2000-tih kada je osnovan Auto-moto savez Crne Gore. Auto-moto savez Crne Gore su osnovali “Zetatrans”, “Industrija import” i “Bećo Lazović”. Na čelu te NVO se našao Zoran Bakrač, koji je nekako smutio papire, te je Auto-moto savez CG postao vlasnik “Beća Lazovića” – pojasnio je Miroslav Đukanović.
Otac sinu poklonio radionicu za rad
I posljednji direktor ovog preduzeća Čedomir Vujačić je “Slobodi” potvrdio da je, po njegovom mišljenju, jedan od osnivača AMSCG Zoran Bakrač kriv za propast ove firme. A da stvar bude apsurdnija Zoran Bakrač je svom sinu Danku omogućio da koristi jednu od radionica u preduzeću za sopstvene potrebe prvo za malu, a kasnije, kako su nam rekli sagovornici, za nikakvu nadoknadu. Naime Danko Bakrač, vozač trkačkih automobila, skoro deceniju je koristio tu radionicu za opravku kako svojih vozila, tako i vozila ljudi koji su dolazili tamo.

Ostavite Komentar

Your email address will not be published.