Tutunoberačite G5

Piše: Saša Dr.Đurović

Vidjeh skajp prepisku u jednom glasilu, pa bi smiješno kad onaj inspektor, policajac na tajnom zadatku, po Milivojevom viđenju stvari, kaže da mu je CG sve, a sekund posle pita „treba li kome trokadero???- A.. Trokadero je ok, u Pariz onaj, ne znadoh da ima i duvan s tim imenom, da se tutumi, al eto, domoljub ga ponudi usred silne ljubavi prema CG. Domovina majka, da bidne napušena, ljubav unovčena dabine, sa trokaderom!

Ako kome treba, ima, pa da ne čuči nego da se uvalja, da se purnja, da se napuni kredenac s parama, a srce mu je puno već, ljubavi, je li, prema majci, Montenegru.. E to je prototip milogorca, koji se kunu u ljubav prema CG do zadnjeg ojra, za one kojima to još nije jasno. I zato je lako bilo Mijajloviću držat one urednike na vaganj. Sve za pare. Oops, sve za ljubav!

A opet, ako ćemo pošteno, participirat u vlasti, pa bit i šraf samo, a ne omastit brke, a.. dilema je, trilema, iskušenje.. Malo ko mu je odolio, oni veljega duha, i čvrstoga karaktera, oni čovječni, što znaju za obraz, personalno, a ne ‘oće li im pučina reć da su karakterni. Ona pučina u CG koja, ako je u prilici, ljubi bliznicu gospodaru, odvajkada. GuraU se preko reda.. Neke kategorije su prosto nepromjenjive.

U bilo kom agregatnom stanju puk u crnogoracaH voli liznut gospodaru. MoRe bit vajde! Vajdice.. Pa tako i podmladak uče, slugeranjstvo je konstanta u crnogoracaH. S koljena na koljeno, kao epska pjesma. Bijaše u komšiluk jedan, zna ga i Milutin, Milivoj neki, namazani pivac, bijaše direktor u giganta. Vozaše pežo vasi vijek, pričaše komšiluk, ili je pošten ili je grinja, isti auto goni.. ‘nako, sjednu na trupice pa predu i ogovaraU, gledajući ispod oka, ukoso, ka’ kinezi.

Da je komšiluk bio inspirativniji a ne prepun niščih duhom, tačno da se kategorizuje k’o favela, il’ kineska četvrt, ali nije, dokona pučina to bi, priglupa većma, zavidna.. Lokal je baza, trofaza, dvocevka. Znao je to i Milivoj pa nije mnogo kamenio s komšijama. Ignorisao ih je diskretno. Iskusno.

No, kad se zakuvalo na Konavle, pa malo prije granatiranja, dođe par kamiona kod zgrade.. a i komšiluku dođe, njihovije G5 minuta.

Vire iza zavjesa, po navici.. Ispostavi se da direeektoru spasavaU kuću i pokućstvo iz velje kuće, tamo neđe, kod MletakaH, kod Dubrovačkih trubadura.. Milion maraka, (iz)račun’o je komšiluk, ‘nako od oka nikad je vidjevši, da vrijedi ta kuća.. Mada samo joj lokacija, tamo blizu Blaža Zlopaše, komšije mi nekad, vrijedi mLogo para.

A dobri Ćoka, koji je bio „vesela sveska“ na prvi pogled, stančić tek u Mićovu zgradu. No, Milivoj, namazani pivac, nije se izuv’o, a opošljav’o. Snaš’o se, umije.. Nije lud da bidne pošten!

Kad bolje razmislim, jedini čovjek koji je bio inokosni poslovodni organ, da je meni makar poznato, a koji se nije pripunio je moj dobri stric Petar. On je bio cijeli radni vijek direktor u EPCG, imao je velik stan u Pg i vozio je dobar auto, a do kuće u varoši podDurmitorskoj, nije vodu doveo.. Doveo je struju, i zahvalni su mu varošani na tom, ali i dan danas neki vele „ne dovede Pero vodu, a mog’o je lako, ne dovede vodu, da mu ko ne zamjeri..“

A znao je Petar kakav je puk, i karakter je imao, pa osta taj dio varoši do dana današnjeg bez vode. Još je iz bistijerni pretaču. Oću reć, vazda se zemalo ko je na vlast’, neko manje neko više, tek rijetki nimalo, ali, ovi su ga baš prećerivali. Nijesu Koču Racina čitali, nikad čuli za „Tutunoberačite“ sa kojima on, tako empatičan, saosjeća jer se „odraše“ od napornog rada.. A u CG se nije imalo kad za čitanje, pa ni za empatiju.

Nije se imalo kad od velje rabote!!! Radilo se! Gonilo se! Export import, pa je i duHan decenijama radio k’o Singerica. Sa EU ili bez, CG sa pukom ropskim niđe nije prispjela, svidjelo se nekom ili ne, to su fakti. Kažu, od turakaH još, a.. biće da ima nešto i u nasleđu.. Nema javnog mnjenja, komšijskoga samo, s kmetskim pogledom iskosa, ili iza zavjese, koje ne vodi dalje od trupica śeda a kamoli u udrugu Jevrope.

(Mišljenja i stavovi u rubrici Kolumne/Drugi pišu nijesu nužno stavovi redakcije Borbe)