Šta sad?

Piše: Čedomir Antić

Ako se dogodi da u Nikšiću pobedi DPS – posle svih otkrivenih zločina, kriminala i zloupotreba – to je samo i isključivo poziv za uzbunu. Uzbunu svega što je demokratsko i pravedno u Crnoj Gori. Naime,  režim u Nikšiću nije imao dobar  ni dovoljan rezultat ni onda kada je na izbore izašao sâm i kada je bio u punoj sili. Sada bi tako nešto moguće samo zato što režim nije na vreme demontiran i što nije započela istinska tranzicija Crne Gore u modernu, pravnu i demokratsku, multietničku državu.

Eventualna pobeda bivšeg režima znak je da je vlada Zdravka Krivokapića posle svega nekoliko meseci pretrpela težak poraz, budući da nije uspela da potvrdi i proširi pobedu demokatije.  Moralni čovek bi dao ostavku, a Krivokapić bi čak i sa ostavkom nastavio da u parlamentu deluje kao poslanik koji određuje većinu. Ostavka, naravno nije rešenje.

Promene moraju biti izvršene, jer to je suštinski interes Crne Gore kao države. Ako je Đukanović doveo zemlju do političkog sloma, ekonomskog bankrota i u stanje gore nego u vreme komunizma, šta očekivati od njegovih saradnika kojima je pobedu donela činjenica da je neko vršenje pravde proglasio  za „crvenu liniju“? Zato je u slučaju, u koji ne mogu da poverujem, jedino rešenje rekonstrukcija vlade i početak demisioniranja aktuelnog premijera. Probao je, nije uspeo, zahvalite mu da se ne bi stekli razlozi da ga proklinjete.

Ukoliko pobedi Koalicijaza budućnost Nikšića, a za većinu joj budu potrebne stranke koje su ucenom sprečile političke predstavnike srpskog naroda da posle osamdeset godina uzmu učešća u upravljanju zajedničkom državom – rešenje je u sklapanju novog koalicionog sporazuma za Nikšić i Crnu Goru. Svi narodi treba da budu predastavljeni u vladi preko svojih legitimnih predstavnika i program vlade ne može biti evolucioni. Crnoj Gori trebaju anti-autoriarni zakoni i antimafijaški RIKO-zakoni. Da bi isti bili sprovedeni treba izvršiti lustraciju u sudstvu, koje pak treba učiniti nezavisnim. To je jedni ispravan  put.

Moguće je da će u Nikšiću biti izvršen isti trik kao u Crnoj Gori krajem leta i tokom jeseni prošle godine. Da uz pomoć ostataka režima i par ambasadora pobednici budu lišeni pobede. To je sve zakonito i ustavno, iako nije moralno. Pošto nije moralno a ne odnosi se na jednu stranku ili koaliciju – već i na čitav jedan narod – onda je vreme za promenu politike. Žrtvovali smo se da očuvamo zajedničku državu, po cenu da u Crnoj Gori i saveznoj državi vladaju komunistički ili ustaški dinosaurusi.

Kada je Crna Gora postala nezavisna stavili smo srpstvo na oltar demokratije i ljudskih prava. Ako tako ne ide, vreme je za političko objedinjavnje Srba u Crnoj Gori i njihovih opština. Borba za ravnopravnost će se u tom slučaju vrlo brzo pretvoriti u borbu za konsenzualnu demokratiju kakva postoji u Švajcarskoj, Belgiji i Bosni i Hercegovini. Ako nam to ne daju, doći će vreme i za srpsku autonomiju u sastavu Crne Gore. Ako nam i to ospore, onda ćemo morati da razmišljamo o novoj, slobodnoj državi ravnopravnih čije će granice i status odrediti referendum, a koja se može zvati i Srpska Gora.

U interesu Crne Gore je da niko ne obespravljuje njene narode. Mi smo dobri građani i sve smo dali za Crnu Goru. Vreme je da ustanove Crne Gore postanu demokratske i da nam omoguće punu ravnopravnost. Sve drugo ima alterantivu osim demorkatije i ravnopravnosti naroda.