Reis od Karadaga

Piše: Čedomir Antić

Dao je intervju. Hvala Bogu da se oglasio.

Zemlja je na ivici propasti. Bila je na pragu EU, pravna, pravedna, građanska, bogata, tolerantna, demokratska… Sada, posle svega pet meseci, bez veće promene politike, ona propada. I to ne zato što je razmontirana kriminalna hobotnica – Đukanovićeva duboka država; ne zato što su propuštene šanse da katastrofalna ekonomska politika bude promenjena, pogrešan kurs spoljne politike napušten… Ne, naravno.

Sve propada zbog Beograda, Srbije i, samo se po sebi razume, Ruske Federacije. Možda Crna Gora nije evropska država, ali je evropska krajina. Ona je granica „Tvrđave Evropa“ na Istoku koja mora biti odbranjena!

I sada, uoči katastrofalnog poraza u rodnom kraju, čovek koji je od komunističke republike napravio batističku koruptivno-mafijaško-aparthejdsku distopiju, zapomaže kako će njegov „sadamistički“ projekat postati „islamska država“.

Intervju reisa Đukanovića – neka srame ga se potomci a Bog mu poda paklenske dubine – jako podseća na poslednje televizijsko razgovaranje njegovog bivšeg mentora Slobodana Miloševića.

Milošević je u to vreme mogao da dogovori intervju sa bilo kojom zapadnom televizijskom kompanijom. U Srbiji je za njega bio zainteresovan samo mali broj nezavisnih medija, koji bi svakako bolje i savesnije preneli njegove poruke od stranaca, ali nisu imali uticaj na njegove još uvek mnogobrojne i izvanredno ostrašćene pristalice.

Državni mediji, reformisani brzinom puža (mada uplašeniji nego današnji crnogorski „javni“ „servisi“) nisu želeli da imaju ništa sa njim. Zato je odabrao alanfordovskog bradonju, vlasnika folk-pornografske TV Palme iz Beograda.

Tada je Đukanovićev mentor rekao ono kako se njegov sin Marko obogatio noseći gajbice. Kao što Đukanović brani Zapad, tako je i Milošević u to vreme branio Čovečanstvo.

Stao je u zaštitu ljudskog roda od imperijalizma i koropracija koje su namerile da na svetu očuvaju samo jednu „zlatnu“ milijardu bogatih i povlašćenih ljudi.

Dobro je da se setio, trebalo mu je samo pet godina nakon što je u vreme masakra srpskih civila u Mrkonjić Gradu umesto vesti na RTS-u puštao kineski cirkus, a amaričkog državnog sekretara dočekivao na aerodromu sa crvenim tepihom.

Tom prilikom je, da se dodvori vlasniku TV Palma, koji će uskoro biti izabran za poslanika na listi Arkanovog naslednika Borislava Pelevića, spomenuo „kako se sve ovo“ – mislio je na smenu vlasti u Srbiji – „ne bi dogodilo, da je komandant Arkan živ“.

I ovde je politički otac sličan sinu, kome su svi krivi osim njega samog, a poslednja nada pred demokratskom smenom su mu komite, razne (ne)ljudske krimi-brane i šuma. Naravno, šuma za tuđu decu, a ne za nežne i fine mladiće kakvi su Marko i Blažo.

Milošević je za intervjuera izabrao Miodraga Vujovića zvanog Miki, kuma gazda Jezde, lika koji je drhtavim, uspaničeno-besnim glasom pozivao NATO da prestane da bombarduje i siđe dole, obećavajući mu da se „neće vratiti“.

Kada je prestao da Klintona zove „seksualnim jadnikom“, a Blerovu ženu „inače lezbejkom“, u napadu straha tražio je da zarobljene američke vojnike ispečemo na ražnju (Ne treba da Vam kažem da je posle poslaničkog mandata Vujović otišao da živi u Sjedinjene Države. Meni su, pak, kao profesoru državnog univerziteta i zvaničnom izaslaniku međunarodno priznate države, jedva dali vizu da govorim na panelu UN.

No, ja sam ipak od Miloševićevog pravosuđa nekada davno osumnjičen kao „srpski ekstremista i terorirsta“, pa je to bilo i razumljivo).

Obezvlašćeni reis Đukanović, prokletstvo mu i propast, nije smeo da pozove strane novinare. Ako su ga zapadni političari ovako izigrali, pa „srpsku okupaciju“ oličava Albanac, šta će mu tek uraditi tamošnji novinari?! Sa tim što za razliku od mentora, koji jeste potekao iz Požarevca, ali je engleski govorio kao nejtiv negatovac iz Džejms Bonda, reis Karadaga bi engleski govorio možda u meri potrebnoj da poruči jastoga u nekom restoranu neengleskog govornog područja – samo da to za njega, u takvim prilikama, nisu uvek činili drugi.

Zato je odabrao strane novinare po meri.

Dragana Bursaća, bosanskog domoljuba iz Buke koji je o narodu kome tvrdi da pripada, navodno se obraćajući osobi koju isti godinama bira na izborima, napisao i ovo: „A ako misliš da ćeš sa sobom ponijeti dio BiH, može koliko se zakači na opanak, cipelu i traktorsku gumu. I to je previše! Ako misliš da ćeš izdvojiti pedalj zemlje bosanske, nošen velikosrpskim lažima i ruskim imperijalizmom, ostaćeš bez dijela suvrene, nedjeljive BiH, dijela koji krstiš sa Republika Srpska, a koji je tek običan entitet. I zato, budi makar jednom čovjek i održi svoje obećanje, a obećao si da ćeš izaći iz BiH. Zauvijek!“.

Tomislava Markovića, bubuljičavi poligenije iz  šumadijske provanse proslavio se na crnogorskim šovinističkim portalima. Reisa, vatre ga iz pakla…, intervjuisao je istinski pesnik: „Srpska duhovnost je pravoslavni kukasti krst. Na kome treba raspeti sve što nije srpsko. Prvo onog prljavog Ješu Hrista, pa redom. Spisak je dug kao svetlosna godina. Na posao!“ Spevao je, sada već davne 2009. godine, svetski poznati Tomislav Marković.

Tu je bilo i sarajevsko lepotanče Senad Pećanin – bosanski šovinista kome smetaju i pojedini bošnjački nacionalisti, proglasio je pre godinu dana Monitor i Vijesti za eksponente velikosrpske politike: “Prvo je išla teška artiljerijska medijska priprema medija iz Beograda i u Crnoj Gori, predvođena koncernom Vijesti, nedjeljnikom Monitor  i mnogim drugim iz Srbije i Republike Srpske.

Onda smo imali crkvu… Bojim se da se  hronološki ne ponovi scenario koji smo mi osjetili: prvo idu popovi, pa dođu topovi.” On se mučenik boji. Crnu Goru brani iz jednetničkog Sarajeva, gde su Srbi srazmerno učešću u stanovništvu bili najveće žrtve, dok je njegova nacija svoju paravojnu formaciju osnovala godinu dana pre nego što je stvorena Vojska Republike Srpske.

Konačno, tu je i Dinko Gruhonjić, vremešni novosadski univerzitetski docent i vlasnik uticajne NVO-organizacije. Čovek koji je u stranim medijima svojevremeno najavljivao da će biti ubijen… Inače, rođen u drugoj državi (toliko o tome da je Srbija zemlja koja segregira druge nacije), ovaj uticajni i (saznajemo iz izveštaja raznih stranih fondacija) stotinama hiljada dolara godišnje finansirani čovek, Srbiju naziva zemljom zla: „Postoji li u današnjoj Evropi veće iskušenje nego ostati Čovek, baš u Srbiji, u Mordoru? Ne postoji.“ Napisao je segregirani Gruhonjić 2013. godine.

Ukratko, bio je to pravi forum – istomišljenici su intervjuisali svog totema.

Đukanović je u intervjuu najavio da će Srbija neuspešno pokušati da okupira Crnu Goru. Govorio je mudro o tome kako su „ozbiljnije“ vlasti u Beogadu odbijale odlične prilike (recimo konfederaciju – koja je značila raspad zemlje u roku od par meseci; Plan Z4 – koji bi bio vremenski organičen i značio nepostojanje Republike Srpske; status Kosova iz Rambujea – koji bi bio okončan albanskim referendumom pod kontrolom NATO-a 2002. godine).

Dobro je što je reis, đavoli mu se buta naglodali,  priznao da su oni Beograđani koji su pomogli njegov dolazak na vlast 1989. ozbiljniji od sadašnjih beogradskih vlasti za koje veruje da mu duguju sopstveni uspon na čelo države.

Izvrsno je da govori o propuštenim prilikama pre 1998. godine, kojima je svojom slugeranjskom i podlačkom politikom doprineo.

Konačno, izvanredno je što ne razume budućnost i govori sa setom o prošlosti – to je najbolji znak da je i sâm već postao njen deo.