Predizborno

Piše: Čedomir Antić

Hoćemo li dočekati da u Srbiji, Crnoj Gori i Srpskoj stranci prestanu da se mešaju ovako otvoreno u izborni proces?

Nevolja je u tome što je upravo onima – koji se u Beču, Berlinu, Londonu i Vašingtonu panično plaše ruske opasnosti, sanjaju agresiju sa istoka na Poljsku, Francusku, Norvešku i američke izbore, a svake godine troše stotine miliona dolara da u našpim zemljama značaj i uticaj dobiju razni poluobrazovani pokvarenjaci – nekako sasvim prirodno da se oglase i biranim rečima posredno poruče da postoji jedan narod za koga principi ne važe.

Čitao sam intervju Tonina Picule, hrvatskog socijaldemokrate i rodoljuba, čoveka malih političkih postinuća i velike karijere u evropskim ustanovama. Ispada da je Crna Gora do sada bila šampionka evropskih integracija, pa joj tako sada glavna opasnost preti od promene vlasti. Picula spominje nekakva dostignuća prethodnih vlasti. Ipak, on ne spominje sistematsko obespravljivanje srpskog naroda – na polju ekonomije, politike, prosvete, kulture. Aparthejdovski režim koji je priznavao da je Srba u državnoj upravi i javnim preduzećima pet puta manje od udela koji čine u ukupnom stanovništvu, kampanje mržnje, sudske zloupotrebe i, konačno, otvorene pretnje proterivanjem čitavog jednog naroda, ostali su nebitni za birokratu Piculu. On je ostao gluv na progon crkve i ćirilice. Ah, da… U Hrvatskoj je sve to rešeno na jedan sasvim evropski način. Crna Gora je samo sledila obrazac i čak je unela i neke (pavelićevske) inovacije oko crkve. A onda je narodna većina to srušila zbog čega je sada g. Picula zabrinut.

Beogradski list Danas brine zato što u Crnoj Gori ima više sveštenika nego vojnika. Pa, Crna Gora je članica NATO-a. Da li je to, teško gl. uredniku Draži Petroviću, NATO prešao u ruke pravoslavnih talibana. Šta bi bilo kada bi se prepodobni Draža zainteresovao za broj mula i mulaima u Federaiji Bosne i Hercegovine i uporedio ih sa brojem pripadnika OS BiH? Kako bi reagovali oni koji Danasu znače više od malobrojnih čitalaca?

Ako ovako reaguju u Tuzima na epidemiološke mere, kako bi Albanci tek reagovali na, recimo, primenu starog Zakona o verskim zajednicama (za koji su glasali), ali lišenog posebnog ugovora koji njihovu zajednicu štiti od nacionalizacije imovine? Kako bi reagovali SAD i NATO?

Napad na mladog srpskog aktivistu u Nikšiću završio se zabrinutim odmahivanjem glava od strane premijera i dr potpredsednika vlade. Šefovi policije samo su premešteni na druge dužnosti. Ovo je bila prilika da temeljnim delovanjem pravne države i sprovđenjem zakona bude omogućen slobodan i i pošten izborni proces u Nikšiću. Nadajmo se da nije i poslednja.

Izgleda da mi Srbi treba da mnogo puta pobedimo da bi nam jednom bila priznata puna prava i ravnopranost. Ništa više od toga. Pomišljam da i mi treba da se ponašamo kao Albanci iz Tuzi, Severne Makedonije i Kosova.