Poraz Milovih zabluda

Piše: Aleksandar Petrović

Nedelja je već preksjutra. Voleo bi da je i prije. I da završimo sa tim izborima. Ponekad mi se učini da služe jednima da napadnu drugog, drugima da uobražavaju kako je sav Nikšić za njih, a teško da će i cenzus uspeti da prođu, a trećima da „uživaju u vlastitim zabludama“ i šire „glasine“ o evropskom timu u Nikšiću. Bože moj. Kako ne vide. Realnost se ne može pobjediti snovima niti budućnost pobjedi prošlošću, osim da svi u Nikšiću izgube razum i da kao u Saramanginom „Slepilu“ glasaju na osnovu čula dodira ili mirisa, a ne pameti i racionalnog izbora. Milov poraz u Nikšiću će biti poraz njegovih zabluda ali još više gubitka sposobnosti za „čitanje“ realnosti i potreba ljudi. Navešću sam deset prvih zabluda koje mi padaju na pamet Milove partije zbog kojih će neminovno biti poražena na lokalnim izborima.

Prva je zabluda „branitelja“ – Crnu Goru ne brani ni Milo ni komite ni „naučnik iz Cerna“, Crna Gora je demokratska i u rukama naroda, i narod je brani i uzdiže, čuva i vodi u budućnost. Druga je zabluda „vlasnika“ – Ni Crna Gora ni Nikšić nisu ničije vlasništvo, ni Milovo, ni familije, ni Milovog DPS-a, tako da Nikšić nije njihov nego svih građana i svih osećanja i pripadnosti. Treća je „nacionalna“ – Nikšić jeste crnogorski i po svom mestu i istoriji, ali je i srpski i muslimanski i ateistički, Nikšić je Svoj i ničiji. Četvrta je zabluda „osvajača“ – zabluda koja Nikšić hoće da drži kao taoca iz straha da će ga neko „pokoriti“ sa strane. Peta je zabluda „vizije“ – prošlost može biti budućnost ako se ide nazad a ne napred, što Milo ne vidi. Šesta je zabluda „ideologije“ – treba slaviti antifašizam ali u ime slobode svih, ne radi otimanja svetinja i proganjanja crkve.

Sedma je zabluda „usamljenika“ – Milo je ostao sam, niko ne želi sa njim osim onih koji se nalaze na njegovoj listi u Nikšiću, a sam čovek nije za ništa. Osma je zabluda „radnika“ – da bi te neko zaposlio ili ti dao poverenje pita te prvo sta si uradio do sada. Ono što je DPS uradio u Nikšiću svi žele da promene na bolje, a to znači nije bilo dobro i zato je potrebno novo a ne staro. Deveto je zabluda „pobede“ – DPS nije protiv budućnosti ali samo ako je njihova a budućnost je prava jedino ako je budućnost svih a ne samo jednih i to celih trideset godina. Deseta je zabluda „sudije“ – to je partijski sindrom komunističke partije koja sudi svojima umesto naroda, pa tako i DPS ukloni Simovića misleći da će narod poverovati da drugo ime može išta sam bez Mila, a Milo je bio i do sada.

Kraj je zabludama i početak istine. Zato mi se žuri da čujem glas naroda koji kao da odzvanja širom Nikšića „dobrodošla budućnosti“.