Mihailo Medenica: Gde Srbin strada – Hristos se rodi!
Oj Božiću slavni bratstveniče,
blagovesti i večna koroto,
očinji mi vidu vitlejemski
bratstveniče- anđelska poroto.
Sudiše mi zveri po Badnjaku,
raspinjali na gusle i slavu,
preklaše mi preklanu mi mater,
zaludu mi odsecali glavu…
Nisam dao raspeće sa grudi,
nije glava da čami do veka,
dok je živog Gospoda u meni
u njima je mrtvoga čoveka…
Spališe mi kuću i grobove,
zaludu ti nazdravljaju vraže,
nisu tvoji no moji ognjevi,
tude Srbin- Badnjake nalaže…
Goniste mi hrastove u gori,
vida spleli u crnu koprenu,
nije srpstvo štono danas rodi
no raspećem rasutog polenu…
O, Badnjače mili imenjače,
o, pričesti roda mi nevesto,
voštanice moja posestrice
O, Božiću- Gospodnji mi presto…
U plamenu kuće prađedova
krv nazdravljam, od kostiju hlebom,
na pragu mi preklan položajnik,
darujem ga i zemljom i nebom…
Evo nam Božića, slavog bratstvenika,
zalud te krvnik u vrtaču vodi,
vitlejemskom noći vidiš bez vida,
gde Srbin strada- Hristos se rodi!