Kurti i Vjosa Osmani idu zajedno na izbore – šta to znači za Beograd

U zajedničkom sporazumu koji su potpisali lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti i v.d. predsjednica Kosova Vjosa Osmani navodi se da će se „posvetiti pravosudnom sistemu i beskompromisnoj borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala“, a kao prioritet navedena je i zajednička obaveza u sagledavanju zakonodavstva i „odgovorno sprovođenje neophodnih reformi u skladu sa evropskim standardima u cilju integracije Kosova u Evropsku uniju“, kao i za članstvo u NATO-u i drugim međunarodnim organizacijama.

Kada je u pitanju dijalog sa Srbijom, dvije strane su se obavezale na jedinstvenu i sveobuhvatnu zastupljenost u donošenju odluka u tom procesu.

Šta znači za Beograd udruživanje Kurtija i Vjose Osmani

Na pitanje kako će se „udruživanje snaga“ Kurtija i Osmanijeve odraziti na odnose Beograda i Prištine u slučaju da oni nakon izbora u južnoj srpskoj pokrajini budu na pozicijama da odlučuju, Milovan Drecun, predsjednik Odbora za Kosovo i Metohiju u Skupštini Srbije, kaže da je bilo očekivano da se ljudi sa tako ekstremnim političkim stavovima ujedine i zajedno izađu na izbore.

„Njihov cilj je da zajedničkim nastupom ostvare što bolji rezultat i da pokušaju da nakon izbora kompletnu vlast uzmu u svoje ruke. Njihovi stavovi su potpuno jasni po pitanju formiranja Zajednice srpskih opština, realizacije Briselskog sporazuma, dogovora postignutog u Vašingtonu i uopšte dijaloga sa Beogradom, i ukazuju na to da su oni skloni jednostranim potezima, kao i da nisu pouzdan sagovornik u eventualnim razgovorima jer ne ostavljaju prostora za postizanje bilo kakvog kompromisnog rešenja“, smatra Drecun.

Prema njegovom mišljenju, ukoliko dvojac Kurti-Osmani postigne dobar rezultat na izborima i preuzme izvršnu vlast, sa njima će biti izuzetno teško voditi bilo kakav dijalog, a posebno će biti teško postići neko rešenje.

„Čini mi se da će u tom slučaju ovo udruživanje veoma brzo pokazati da će dijalog Beograda i Prištine naići na izuzetno veliku prepreku koja će onemogućiti bilo kakav napredak u tim razgovorima, ako do njih naravno uopšte i dođe“, kaže Drecun.

Istoričar Dragomir Anđelković vjeruje da kod nas postoji mit o tome da su neke albanske grupacije agresivnije, a neke mekše.

„Naprosto, sve one imaju isti cilj u odnosu na Beograd, samo se razlikuju u taktici. Kod njih se pitanje agresivnosti kreće cik-cak, pa u jednom momentu i oni koji su bili relativno mirni u jednom periodu mogu da postanu mnogo agresivniji i obrnuto. Jednostavno, ideološki su svi oni do maksimuma antisrpski i velikoalbanski nastrojeni, a sve ostalo je taktika“, objašnjava Anđelković.

Kako kaže, ta koalicija će tokom kampanje vjerovatno imati agresivniju retoriku, ali to ne znači da će politički kasnije u svom djelovanju biti gori, jer sve albanske vlasti koje smo imali bile su jednako antisrpske.