HIPNOTISANI

Piše Želidrag Nikčević

Prigovaraju mi neki veoma bliski i dragi ljudi zbog nedavne objave povodom promocije Z. Krivokapića u Hramu Hristovog vaskrsenja.

Preoštro, kažu. Bezosjećajno. I odakle ti pravo da kritikuješ sveštenike zbog njihovog slobodnog umjetničkog i političkog izbora?

Pa evo odakle.

U proteklih desetak godina, zajedno sa ocem Radomirom Nikčevićem, ocem Nikolom Todorovićem, ocem Zoranom Miljanićem i drugim našim divnim sveštenicima, uređivao sam „Trg od ćirilice“, najljepšu duhovnu manifestaciju u zarobljenoj Crnoj Gori, po blagoslovu blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija.

U okviru tih programa, pod okriljem naših hramova, vodio sam bukvalno stotine književnih večeri, sa pažljivo odabranim, najuglednijim i najhrabrijim gostima-učesnicima.
Kažem: najhrabrijim – jer je za to vrijeme dio tobožnje crnogorske „elite“, oličen u Z. Krivokapiću, bio na Đukanovićevom koritu, ne usuđujući se da priviri na bilo kakve javne srpske skupove. Da bar privire, pa da im mitropolit kaže: „Blago meni!“

Znam, dakle, šta je saglasje Crkve i književnosti, naučio sam to ponajviše od našeg mitropolita. I znam koliko je u našem sveštenstvu obrazovanih i suptilnih duša, neustrašivih boraca za svetosavsko pravoslavlje, jer sam s njima živio i služio.A što se tiče kompetencije da ocjenjujem kvalitet nečijeg pisanja, pa i ove jadne škrabotine Z. Krivokapića, pomenuću, nevoljno, samo da sam trenutno član sledećih žirija u Crnoj Gori, Srbiji i Republici Srpskoj: Andrićeva nagrada, Zmajeva nagrada, Dučićeva nagrada, nagrada „Novica Tadić“, Pečat Hercega Šćepana, Ogledalo srpsko… Ranije: NIN-ova i NJegoševa nagrada.

I još da dodam, mada je to mojim uznemirenim kritičarima po svemu sudeći irelevantno: od mitropolita sam takođe naučio da ne priznajem šiptarsko Kosovo, ne hvalim NATO, ne ogovaram Srbiju i Rusiju… Za razliku od nepismenog „bajkopisca“ koga sad od mene brane veoma bliski i dragi ljudi, kao da su hipnotisani.