Đurković: Košare smo mogli da držimo još mjesecima

Te 1999. godine 9. april je takođe bio petak, 16. dan od početka NATO agresije. Za borce na Košarama, međutim, bio je to prvi dan 67 dnevnog pakla. Rano izjutra počeo je pokušaj proboja NATO snaga (čiji su prvi ešelon činile jedinice OVK i „Atlantske brigade“) kopnenim putem na teritoriju Kosova i Metohije, sa ciljem daljeg prodora ka centralnoj Srbiji. Već sledećeg dana objedinjenu komandu nad odbranom Košara preuzeo je, tada potpukovnik, Ljubinko Đurković. Jedan od kurioziteta za ovog, danas pukovnika u penziji, jeste da je cijelu službu proveo u istoj jedinici – 125. mehanizovanoj brigadi, čija je komanda bila u Peći.

Sećanja na borbe u kojima je poginulo 108 njegovih vojnika, a njih 265 ostalo doživotni invalidi, i dalje su živa. Nemoguće je, naravno, zaboraviti kako je bilo boriti se protiv neprijatelja koji je bio i 15 puta nadmoćniji u živoj sili. A o borbenoj tehnici ne treba ni govoriti.

I danas, posle toliko godina, pukovnik Đurković, koji je danas i u Predsedništvu Pokreta obnove Kraljevine Srbije, u razgovoru za “Ekspres”, uz ogradu da to nije samo njegovo mišljenje, smelo ističe: “Jedinice kojima sam ja komandovao na Košarama apsolutno su bile sposobne, spremne i sa materijalnom podrškom za još nekoliko mjeseci da ratuju i da zadrže te položaje.”

Da li ste ijednog trenutka posumnjali da nećete izvršiti zadatak?

“Jedino to nikada nisam posumnjao. Imao sam bojazan da ćemo imati veće gubitke nego što smo imali. Posumnjao sam da će oni da dovode pojačanja, da budu uporni do te mjere dok faktički svi ne izginemo. Ali sam znao da ćemo do poslednjeg biti tu i da ćemo izvršiti zadatak. O tome je govorio i general Lazarević, da su dva puta stizala naređenja, kako se to vojnički kaže, da se manevrom unazad izvučemo na liniju Klina–Drenik. Da tu popunimo snage, municiju, reorganizujemo se i potom izvršimo protivnapad. Znate li kakav je izveštaj izašao posle te naredbe? ’Mi do zadnjega nećemo napustiti ni pedalj srpske zemlje i ostajemo ovde do konačne pobjede’. Da li sam posle toga mogao uopšte da posumnjam da neću izdržati do kraja? Kada imate takvu snagu, kada imate takvu silinu, kada imate takav povratni odraz, onda vi ne možete da se bojite.”

Šta bi se dogodilo da je front probijen?

“Pukovnik Džonson, engleski ofcir, posle rata, odnosno prije neku godinu, rekao je: ’Da smo prošli Košare, danas bismo pili kafu u Beogradu, a Kosovo bi bilo mnogo veće.’ NATO planeri su želeli da probijanjem linije fronta na Košarama odseku metohijsko prizrenski dio, 549. brigadu i ostale jedinice, da nanesu velike gubitke 125. brigadi i da produže dalje prema Prištini, da dio jedinica drže u tom okruženju, a da ostale snage produže put centralne Srbije i da okupiraju čitavu Srbiju.”