Čime je Dejan Radonjić zaslužio uvrede?

Odrastao je u Budućnosti, igrao šest godina kao senior, ostavio neizbrisiv trag sa tri titule prvaka SR Jugoslavije i jednim nacionalnim Kupom, a onda za osam sezona postao najtrofejniji trener u istoriji kluba.

Dejan Radonjić je zbog toga, s pravom, u „Morači“ dočekivan ovacijama, ali je večeras doživio da mu grupa huligana sa tribina skandira „Dejo splačino“ i upućuje druge raznorazne uvrede!

Zar je takav doček zaslužio čovjek koji je gradio Budućnost do visina kakve nisu mogle ni da se zamisle ranih 90-ih?

Zar je zaslužio da niko iz kluba u kojem je ostavio neizbrisiv trag ne pokuša da umiri najvatrenije navijače, koji su se nekim čudom našli na tribinama?

Zar nije Gavrilo Pajović, koji mu je bio saigrač, a kasnije i prvi saradnik kao sportski direktor, morao da ih smiri?

Zar to nije morao da uradi i Dragan Bokan, koji ga je zatekao na klupi kada je postao predsjednik kluba i sa njim dva puta stigao do četvrtfinala Evrokupa?

Zar nisu i ti „navijači“ morali da se zapitaju šta rade, kad ih već niko nije izbacio iz dvorane?

Zar je Radonjiću, na kraju krajeva, za grijeh uzeto što se vratio u Crvenu zvezdu, u kojoj je takođe stekao status legende?

Mnogo je pitanja, odgovor je samo jedan – naš narod je takav. I dok god se budu provlačili kroz blato ljudi koji su ovdje ostavili neizbrisiv trag, sreće biti neće…