Dobrosavljević: Đukanović bježi od realnosti i izbjegava da da mandat za sastavljanje Vlade novoj većini

Vladimir Dobrosavljević, savjetnik predsjednika NSD Andrije Mandića i politički konsultant ocijenio je da je vrije Mila Đukanovića prošlo.

„Prolazi već deset dana, otkako je novoformirana većina u parlamentu Crnoj Gori, uputila zahtev, predsedniku države, Milu Đukanoviću, da mandat za budućeg premijera, dodeli kandidatu kojeg su podržali poslanici iz tri koalicije, koje su nesumnjivi pobednici na nedavno održanim izborima. Dakle, situacija više nego čista i jasna, te politički nedvosmislena, tako da je bilo za očekivati, da u skladu sa svojim, ustavom definisanim, protokolarnim, ovlašćenjima, predsednik formalizuje realno stanje i zvanično konstatuje kako dr Zdravko Krivokapić dobija mogućnost da sastavi novu Vladu, ocijenio je Dobrosavljević.

Međutim, kako je kazao, ono što je u zemljama sa izgrađenim institucijama i tradicijom demokratske prakse, rutinska stvar, za snage koje su postale manjinske unutar crnogorskog društva, postalo je sredstvo opstrukcije.

„Zloupotrebljavajući zakonom predviđene rokove, na delu imamo gromoglasno ćutanje predsednika, koji svojim odugovlačenjem pokušava da odloži nadolazeće promene, ’’do gorkog kraja’’ da citiramo Šekspira, iz drame Ričard III.

Jasno je da gubitak vlasti teško pada, ali mogućnost gubitka apsolutne vlasti, očigledno, njenim konzumentima, pada najteže, skoro pa neizdrživo“, naglasio je Dobrosavljević.

Ipak, da li se baš sve može pripisati emocionalnim traumama zbog nemogućnosti da se i dalje konkuriše orjentalnim despotijama po vremenskoj dužini lične vlasti?

Svakako da ne, jer ova kupovina vremena je sračunata kalkulacija u očekivanju da se nešto dogodi, što bi pokrenulo iverzibilne procese u CG. Pre svega, da trenutna parlamentarna većina, zbog svog neiskustva u poslovima izvršne vlasti, ideološke i programske heterogenosti, kao i očigledne nespretnosti, pojedinih njenih subjekata, neće uspeti da se dogovori oko formiranja Vlade, smatra Dobrosavljević.

Po njegovim riječima, Đukanović se tu uzda u nekontrolisani rast sujeta i ambicija kod ključnih ljudi sadašnje većine, neprincipijelnih uslovljavanja i megalomanskih pretenzija, kao i eventualne težnje da se trenutne pozicije iskoriste za jačanje pojedinih stranaka u odnosu na koalicione partnere koji bolje stoje u biračkom telu ili eventualno formiranje novih grupacija.

Naravno, sve ovo se odnosi i na pojedine centre moći unutar crnogorskog društva, koje manje ili više imaju ambiciju zbog svojih interesa, da utiču na formiranje buduće egzekutive, i samim tim, pojačavaju tenzije između političkih subjekata, koji treba da je formiraju. Predsednik CG je uvek najbolje funkcionisao kada je indukovao sukobe I podele unutar sopstvene zemlje, i to je šablon po kojem je on prepoznatljiv već decenijama.

„Najefikasniji odgovor na takva njegova očekivanja je dosledna primena dobrih tradicija parlamentarne prakse, i dogovor oko formiranja nove Vlade po principu i proporcijama koje su odredili građani na izborima, bez uslovljavanja i određivanja moralno-političke podobnosti bilo kome, uz transparentan dogovor o minimum zajedničkih poslova koje prva tranziciona vlast treba da obavi, kao i oročavanje njenog roka trajanja do prvih slobodnih izbora.

Nadalje, Đukanoviću je potrebno i vreme kako bi homogenizvao sopstvenu partiju“, istkao je Dobrosavljević i dodao:

Svi njegovi budući planovi i scenariji padaju u vodu, ako se nastavi sa njenom daljom organizacionom i kadrovskom erozijom, te sunovratom u biračkom telu. Kako bi to sprečio, mora u predstojećem periodu da radikalizuje preostale aktiviste, ne bi li od njih napravio neku vrstu sekularnih vernika njegove vizije CG, umesto dosadašnjih dekadentnih uživalaca privilegija vlasti.

S obzirom na ljudske resurse sa kojima raspolože, Milo zna da je to izrazito kompleksan proces političko-antropološke evolucije, sa vrlo neizvesnim konačnim ishodom. Zato mu je potrebno da sa kakvom takvom simulacijom potencijalne snage, perspektive i katarzičnom nadom da je brz povratak na stare pozicije moguć, dočeka kongres DPS, na kojem bi se pregrupisao, selektovao nove sledbenike i pokušao da politički preživi do nekih boljih dana.

Takođe, ovaj period, treba iskoristiti, kako bi se uklonili svi kompromitujući dokazi, dokumenta ili svedoci, koji bi mogli voditi ka procesuiranju vodećih ljudi starog režima i time, uprkos imunitetu koji mu daje predsednička funkcija, izbeći rizik da bude direktno doveden u vezu sa nelegalnim aktivnostima, kao i alocirati stečeni kapital.

Podrazumeva se, kako je ocijenio kako novoj Vladi treba otežati preuzimanje dužnosti i umanjiti kapaciteti za efektivno delovanje, time što će se isprazniti budžet, kao i računi preduzeća I agencija, te po ubrzanom postupku zaposliti u javnom sector, nova klijentelistička struktura, koja bi na svakom koraku otežavala njeno delovanje.
Na kraju ali ne i najmanje važno, tu je i najbitnija nepoznata u svim političkim jednačinama na ovim prostorima, a to su stranci.