Novosađanka Tamara je preko programa razmjene profesora dobila priliku da predaje na američkom koledžu – Univerzitetu Sjevernog Kolorada.
Tamara je u septembru otišla u SAD, a odmah je uočila razlike između ovdašnjih i tamošnjih učenika.
„Prvu stvar koju sam primjetila da se razlikuje u odnosu na naše škole jeste da učenici ovdje baš nemaju nikakav dres-kod. Dolaze u kratkim šortsevima, kratkim majčicama… Kada sam im rekla da nema šanse da bi kod nas tako ušli na čas, baš su se šokirali. Smatrali da je to oduzimanje njihove lične slobode i da odijevanje nije način da se ukaže poštovanje ustanovi“, ispričala je profesorica.
Dodala je i da svi imaju duge nokte, roze kosu ili neki drugi fazon kojim pokazuju svoju individualnost.
Dodatno ju je šokiralo što svi jedu i piju kafu na času.
Tamara im je objasnila da je primjetila da nove generacije ne misle da je nepristojno ono što malo stariji misle da jeste.
„Mi, mislim na učitelje, nastavnike i profesore imamo malo drugačiju percepciju realnosti, posebno stariji profesori. E sad, šta je moja dilema, da li je važno doći pristojno i nepristojno se ponašati ili obrnuto, biti ‘nepristojno’ obučen a imati poštovanje i ponašati se kako treba. Ovdje, u Americi, učenici se, za moj ukus, oblače nepristojno, ali se ponašaju izuzetno pristojno, barem u mojoj školi. S druge strane, kod nas učenici dođu pristojno, pa sam opet doživjela da mi đak kaže: ‘Ne mogu da pišem, olovka mi je otišla na godišnji odmor’“, objasnila je Tamara, priznajući da je jedno forma, a drugo suština – u ovom slučaju ophođenje prema profesorima.
Tamara je govorila o američkom obrazovnom sistemu, pa je u konstatovala da su predrasude „skoro 90 posto istinite“.
„Iskreno, sve predrasude koje imamo o njihovom obrazovnom sistemu su skoro 90 posto istinite. Sve ono što vidite kroz šaljive videe o njihovoj geografiji ili opštoj kulturi, sve je tako u stvarnosti. Naravno, ja kada sam održala prezentaciju o Srbiji, već sljedećeg časa bilo je ‘Sibir, Slovačka, Slovenija, Srbija, Sirija, sve je to isto njima. Uopšte nemaju predstavu o svijetu izvan Amerike“ rekla je Tamara.
Objasnila je da joj se, ipak, ksviđa njihovo „učenje zasnovano na vještinama“.
„Dakle, znanje vještina, a ne sadržaja. Kod nas je obrazovni sistem zasnovan na sadržaju, na onom što se uči na materijalnim činjenicama, dok oni više rade na vještinama – kako ja ovo mogu da iskoristim na poslu koji ću raditi u budućnosti. Što se mene tiče, ja bih ova dva spojila da idu u paketu, nisam pristalica da bude 100 posto jedan ili 100 posto drugi, jer očigledno da nijedan ne daje baš najbolje rezultate“, zaključila je Tamara.
