Slaviša Čurović za BORBU: Naša kultura je uništena, kao i sudstvo, tužilaštvo i finansije

Nakon mnogo muke 44. Vlada je konačno formirana, a kadrovska rješenja, odnosno ministri su već zasjeli u fotelje i zasukali rukave. Pažnju mnogima vjerovatno privlači kadrovsko rješenje na poziciji ministarke kulture i medija.

Naime, doktorka Tamara Vujović je dobila privilegiju da vodi Ministarstvo kulture i medija. U Crnoj Gori, pomenuto ministarstvo je uvijek na listi manje važnih resora prilikom raspodjele postizbornog kolača, što nije ništa čudno, s obzirom na to da je crnogorska kultura decenijama urušavana.

Odlučili smo da kontaktiramo osobu koja može stručno da sagleda i prokomentariše situaciju u crnogorskoj kulturi i odluku da se na čelo Ministrastva kulture i medija postavi osoba iz svijeta medicine. Kontaktirali smo našeg poznatog glumca Slavišu Čurovića. 

Kako komentarišete stanje u kulturi u Crnoj Gori, te da li mislite da se išta mijenja na bolje (posmatrajući period od proteklih dvadesetak godina)? Ako ne, šta bi po Vašem mišljenju trebalo da se mijenja?

„Nažalost, mogu da konstatujem odsustvo znanja, želje i volje. Ako neko misli da je kultura fabrika, onda je to u redu, onda dajte inžinjere, a ne kulturne radnike.

Kultura je resurs, ono što jedna država brani i baštini, u njoj su satkani svi aspekti društva. Nad njom se bdije, a ne spava. Davao sam predloge, pisao sam kuda se kretati makar u onome što sam siguran da znam: Pozorište i film. Bojim se da je džabe sve to, ali evo da vidimo, možda postoji neko u Crnoj Gori da ovo sve čuje i pozove. Mene niko nije ni zvao da me pita kuda bi naš kulturni brod trebao da se kreće, izgleda da svi to znaju. Lično vjerujem da postoji strah od saopštavanja istine, strah od promjene i strah struktura moći iz doba DPS-a da ovu uravnilovku prekinemo već jednom i napravimo na tom parčetu raja, kakav jeste Crna Gora, nešto u kulturi po čemu će nas ostatak Evrope pamtiti.“

Da li imate neki komentar vezano za novoimenovanu ministarku kulture dr Tamaru Vujović? S obzirom na to da je g-đa Tamara Vujović doktorka fizikalne medicine, kako uopšte može uspješno voditi Ministarstvo kulture? 

„Komentar neki specijalno nemam, mada kada vidim ko je protestovao protiv nje, a to su bili sve sami „redovni korisnici budžeta“ iz vremena DPS moratorijuma na znanje, dođe mi da joj pomognem besplatno. Ali ako ih bude i ona „držala na jaslama“ radi mira u kući, ne znam kuda i dokle ćemo dobaciti kao zemlja i hoće li se išta mijenjati.

Koliko vidim niti jednom direktoru ne fali dlaka sa netalentovane glave. Nama po pozorištima i dalje burdikuju Blagote i Đage. Ako su oni „od napretka“ onda ću imati komentar kakav i priliči tim spektaklima koje čitam i gledam. Ali ajde da sačekamo makar 100 dana da vidimo hoće li se snaći gospođa Vujović u nečemu što liči da je lako, a zapravo je najzamršenije ministarstvo u Vladi. Jer 30 godina su se tu uhljebljivale neznalice, poltroni i agitpropi dukljanske ideologije, da ne kažem ostrašćeni nacionalisti ogrnuti plaštom lažnog građanizma.

Kako s njima? Ja bih znao kako, no rekoh, niko me nije ni pitao. Vidjećemo kako će to raditi gospođa Vujović. Svakako, neka joj je Bog u pomoći, jer vjerujem da tek sad vidi u šta je ušla, ja bih rekao nespremna.“

Koje je Vaše mišljenje o praksi postavljanja pogrešnih kadrova koja nas je dovela do ovakvog stanja u državi? Obećali su da bi 44. Vlada trebalo to da promijeni, ali izgleda da to obećanje ne važe za „nevažna“ ministarstva, kako oni vjerovatno pericipiraju Ministarstvo kulture i medija.

„Mislim da je STUB svake vlade Ministarstvo kulture. Možda nekom zvuči previše? Pa čime se mi pokazujemo Evropi? Autoputem? Imaju ih dovoljno oni sami. Fabrikama? Sve su oni to vidjeli milion puta. Arhitektura je takođe kultura, pa se dičimo, ne znam, starim Kotorom ili starim Barom. To nam treba biti nauk. Mi treba da se dičimo našim nasleđem, onim što stvaramo za opšte dobro, povezivanjem sa regionom, a ne da budemo kao i do sada pod DPS elitom slijepo crijevo svake kulturne saradnje. Ma pisao sam o tome godinama, pravio programe da ih je iko imao čitati. Bojim se da ako sada ne napravimo zamah i iskorak i ne formiramo trust mozgova oko ovog pitanja, ne piše nam se dobro. Jer neće biti ničega što ćemo pred svijetom braniti.

Niti sam član bilo koje partije, niti sam neko ko sudi zbog političkih izbora bilo kome, pa tako nisam ni adresa za odgovor kako je ljekar ministar kulture. To je pitanje za organizacuju kojoj pripada.

Da sudim ne bih, sud javnosti će biti dovoljan, ali ponoviću: Kada sam vidio ko protiv nje protestuje, došlo mi je bilo da odem i budem uz tu ženu, jer je teško to sve izdržati. Ti isti, protestanti, se nisu bunili kada je „Kralj Ilir“ bio Ministar, kada su redovno dobijali apanaže i profesure od režima koji je u pauzi davanja para ovim trećerazrednim umjetnicima, trovao narod suzavcem, hapsio političke neistomišljenike, litije nazivao „ludačkim pokretom“, davao otkaze ljudima, mene lično progonili do mjere odseljenja iz svoje zemlje.Što nisu tad ustali da kažu jednu rečenicu u odbranu nekoga da drugačije misli, makar. Tako da, sve najbolje želim gospođi Vujović u radu, a da li će se snaći ne znam. Možda i uspije, jer nema emociju prema naraslim kulturnim problemima Crne Gore.

Nama je kultura kao i sudstvo, tužilaštvo, finansije – UNIŠTENA. Možda joj baš treba – ljekar. A kakav ljekar, to ćemo tek vidjeti. Prije će biti da nam treba hirurg da odstrani sačmu ispaljenu iz netalentovanih topova. Kulturni hirurg. Tako nekako.“