DESETKA KONAČNO

Piše: Tomo Lovreković

 

Nije bez pedigrea, otac mu se već pokazao na terenu. Kada je debitovao onomad za Grafičar, delovao je kao “dečko koji obećava”, ali je bilo nezahvalno prognozirati kako će se stvari odvijati dalje. Iz utakmice u utakmicu, raslo mu je i znanje i samopouzdanje, a bome i prekopotrebno iskustvo: tukli su, doduše po nogama i njihovi i “naši”, klizali sa leđa, vukli za dres, udarali laktom u rebra i saplitali. Ostajao je na nogama, mimo očekivanja, a još češće sa loptom u njima, Pa je opet, mimo tih očekivanja, uspevao i dosta toga pametnog i produktivnog sa tom loptom da uradi. Takav pristup i ubitačna statistika, nisu mogli proći nezapaženo – istina, skeptici su verovali da nije dorastao velikoj sceni, da nije on tip koji može da izdrži pritisak Marakane i da mami uzdahe, ali već po debiju na najvišem nivou, pokazao je ono što malo ko pokaže: da je spreman igrati u oba smera.

Sekao je njihove napade kada su drugi bežali od duela, hvatao se u koštac gde su se defanzivci sklanjali, ali i preuzimao loptu i odgovornost kad je bilo gusto, znao i da povuče i da odigra. Pokazao je da ume kontrolisati fudbal i po džombavom i po blatnjavom i po klizavom terenu. Kada je šef stručnog štaba odlučio da je vreme da ponese kapitensku traku, neki su opet iskazali sumnju, neki ljubomoru, neki su mislili da bi njima lepše stajala i da je više zaslužuju. Pljuvačina “sportske” štampe bila mu je samo adut više, a utrkivali su se plaćenici mastiljari da ga više ocrne – samo nisu uspeli da mu nađu rupu u nastupu ili statistici, ili aferu u karijeri, a svojski su se trudili. Zato je, pokazalo se kroz desetogodišnji mandat, trener ipak trener bez konkurencije u zemlji i regionu i zato se pokazalo da retko, veoma retko greši u izboru, a ovaj put zasigurno nije.

Sada već prekaljen i iskusan, pokazao je da zna zaplesati napred kao Perica Ognjenović onomad protiv najjače Barse ikada, ali i zatvoriti opasne i namazane rivale kao Duljaj Zidana onomad pod Mateusom.

Kroz godine profesionalne karijere, naučio je da se gradi, ali i da ima pregled igre – da odigra savršeno precizan pas, ali i da zna kada treba stati na loptu; da odabere pravog saigrača, ali i da lošijeg načini boljim; da kapitenski odstrani iz tima onog koji zabušava ili radi protiv interesa ekipe.

Ako ste mislili da pišemo o novoj desetci Zvezde, pogrešili ste: čitava je ova sportska alegorija posvećena političkom usponu novog premijera, Miloša Vučevića. Klasične desetke i kapitena u Vučićevom formacijskom sistemu.

I, konačno, zaista, imamo premijera po meri.

Dovoljno Srbina da ne kleči i ne prodaje nacionalne interese, a dovoljno pragmatičnog da ne bode nikoga prstom u oko.

Dovoljno vizionara da će zasigurno svoj mandat obeležiti velikim projektima na koje se drugi ne bi usudili, a dovoljno prizemnog da se ne zaleti u megalomaniju.

Dovoljno ponosnog da ne kleči pred ambasadorima, ne prima direktive osim od naroda i ne sluša tuđinske ucene i ultimatume, a dovoljno taktičnog da sa svakim može popričati, ravnopravno, čuvajći dostojanstvo.

Dovoljno čestitog da razmišlja o običnom čoveku i da ne poleti, a opet dovoljno čvrstog da se ne boji velikih igrača, moćnih tajkuna i duboke države.

Dovoljno lukavog da ne nasedne na podmetačine tuđih i “naših”, kako to već rekosmo, a dovoljno okrenutog čojstvu da se sam podmetačinama ne bavi.

Dovoljno poštenog da može mirno zaspati, a dovoljno posvećenog da ima snove za zemlju, naciju i društvo.

Dovoljno iskusnog da ne dozvoli početničke greške, a opet onda i dovoljno mladog da je gladan novih zajedničkih uspeha.

I dovoljno čistog, da ih nervira, koliko god se trudili da mu nađu prljavštinu.

Za razliku od vremena kada smo u seoskim ligama služili za popravljanje gol razlike i kada se svaki rival radovao duelu sa nama, stiže vreme kada tandem trener-kapiten predstavlja osovinu ubojite srpske mašine, one kojih se boje i u društvu gde se trese mušema.

Konačno, dakle, imamo desetku. Neka traje i ona i uspesi koji će stići!

(Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrikama „Drugi pišu“ i „Kolumne“ nisu nužno i stavovi redakcije portala „Borba“)