101. Mletačka komisija

Piše: Čedomir Antić

Sećam se, kao da je juče bilo, Knez Mihailova ulica se u toj poslednjoj, predratnoj godini, šarenila od raznih štandova opozicionih stranaka i njihovih novina. U to vreme opšteg evropskog i, činilo se, svetskog otopljavanja i demokratizacije, niko nije ni slutio da najveća opstrukcija demokratiji među Srbima nisu ni komunistički režim, ni stari konzervativizam, ni nacionalizam… već upravo oni na koje su sve iskrene demokrate tada računale – „zapadni saveznici“. Bezbrižni i uvereni da na Zapadu  žive sve sami Linkolni, Ruzvelti, Gledstoni i Degoli, radovali smo se svakoj vesti sa tih strana i uvažavali doslovno svakoga ko bi od tamo došao. Prvo je nastupilo iznenađenje, zatim bol, pa tuga… Posle se sve pretvorilo o razočaranje, pa ravnodušnost… Kako je bezočna i mrziteljska politika Kvinte prema čitavom jednom narodu nastavljena, razumljivo je da je stasala i generacija koja strastveno mrzi sve ono što oličava tih dekadentnih 10% stanovništva sveta, koji žive na sili, otetom novcu, nasleđenim prednostima i zaslugama predaka koje bi, samo kada bi se danas pojavili, možda ubili a svakako „kanselovali“. U svakom slučaju, u to davno vreme kolporter je prodavao novine u kojima je naslovna strana donosila vesti o tome da je Savez komunista Srbije pokrao narodne pare, da se nije suočio sa svojim zlodelima, već je tako bigat samo promenio ime. Jer naši su komunisti jednog dana postali socijalisti. Kolporter je zvonkim glasom uzvikivao: „Zašto komunisti menjaju ime? Baš kao kurva kada odluči da se uda!“

No ovde govorimo o Venecijanskoj komisiji. Nevladinoj organizaciji koju finansiraju zapadne države, da bi uz njenu pomoć dresirale, ukalupile i (ako treba) kastrirale strane vlade. Sve ustavne nelogičnosti na Balkanu dobile su evropsku patinu kada su se ovi polit-pravnici dohvatili pravnog tumačenja. Tako smo saznali da je nacionalno štetno i nebitno kad je reč o Srbima u Bosni i Crnoj Gori, ali krucijalno važno ako se tiče Albanaca na Kosovu i Severnoj Makedoniji. Kada je Milo Đukanović poželeo da njegova – na pokradenim izborima stečena dužnost – nikako ne bude podložna skupštini, pošto je prethodno onesposobio Ustavni sud, pitao je Venecijansku komisiju. Istorijski gledano, za nas Srbe, to je Mletačka komisija. A svi znamo kakvu konotaciju to ime nosi. U vreme kada je Prejasna republika sticala reputaciju na Balkanu nije bilo političke korektnosti. Kada bi ovu komisiju zvali prema istorijskom nazivu iimidžu grada i na osnovu onoga šta radi, ne bi bilo potrebe ni da čitamo njena mišljenja. Jasno je da su Đukanović i njegova politika za komisiju ustvari „ustav“ Crne Gore i da skupština samo „kvalifikovanom“ većinom može da ih reguliše.

No, koliko god znali sa kim imamo posla – da to nisu ni „Evropa“, ni „Zapad“, ni „Međunarodna zajednica“, već SAD, dva saveznika, nekoliko dužnika i dve okupirane sile – ipak nije zgoreg da se podsetimo nasleđa „Mletačke komisije“ kad je reč o našim zemljama. Srpska vlada je 2003. sama tražila pomoć komisije oko donošenja novog ustava. Bilo je jasno da birokrate iz Saveta Evrope i Evropske unije to traže od nas – neizrečena ali jasna pretnja glasila je da u suprotnom neće biti investicija, kredita, integrcija…  Ljudi koji su ih zvali nikada više sami nisu prešli izborni cenzus. U ta teška vremena u našoj ustavnoj komisiji važan šraf bio je i Nenad Čanak pa je o temi rekao i ovo: „Novi ustav Srbije ne bi smeo da sledi vizije koje su trenutno prisutne na političkoj sceni Srbije, nego mora da vodi zemlju ka integrativnim evropskim procesima… Samim tim neka ustavna rešenja, iako možda u ovom trenutku izgledaju nepopularna ili kontroverzna, moraju biti u skladu s ustavnom praksom na tlu ujedinjene Evrope”. Dakle, Venecijanska komisija je bila tu da zameni narod i njegove predstavnike.

Komisija je krajem 2005. predložila da Crnogorski građani koji ne žive u Crnoj Gori nemaju pravo glasa. O luksemburškoj bazi svih DPS pobeda u proteklih dvadeset godian nije bilo reči. Predložili su i drugde neviđenu kvalifikovanu većinu na referendumu, koja je (jedva) omogućila Đukanoviću da protiv većine pravoslavnih u Crnoj Gori stvori svoju neoustašku dravu.

Iste godine predložili su Srbiji da uvede “regionalne izborne komisije”, bio je to idealan put za otcepljenje bar dve oblasti Srbije. Regionalne komisije u Hrvatskoj, Crnoj Gori ili u iseljenim delovima Bosnaske Krajine, razume se, nisu ni dozvoljene ni proželjne. Treba li reći da se Venecijanska komisija izjasnila protiv Ustava Srbije iz 2006. godine, ali pošto su gazde u Vašingtonu odlučile da Srbiji daju zadovoljenje nakon nepravnog i nelegitimnog odvajanja Crne Gore i otimanja Kosova i Metohije, u zaključku je rečeno da pored svega taj ustav zadovoljava „evropske standarde”. Koliko zaista zadovoljava, vidimo sada po spisku izmena koje traže da ustvojimo – a među njima je reforma pravosuđa, ali ne po uzoru na Nemačku ili SAD.

Godinama posle 2006. iz Venecije je stizala preporuka da uspostavimo nezavisno sudstvo. Kao u Rumuniji i Severnoj Makedoniji, nezavisno od srpske vlade ali ne i od Stejt departmenta. No, kada je poslušna adminsitarcija Malovićke i Homena  izvršila reform pravosuđa, ispostavilo se da je ono postalo ispolitizovanije nego ranije. Komisija je i ovaj proces podržavala, pa se posle lepo ogradila o tako pomogla promenu vlasti u Srbiji iz 2012. godine, čiji je cilj – kad je reč o Zapadu – bio da omogući napredak u procesu priznanja nezavisnosti Kosova.

Tokom naredne decenije iz komisije su se obraćali uglavnom kada bi ih pitali podstaknuti od imperijalizma SAD ili Nemačke. U Srbiji prvo treba stvoriti proameričko sudstvo, pa tek onda valja razmišljati o drugim pojedinostima kao što je stvaranje država u Vojvodini, „sandžaku” ili „Južnoj Vlaškoj”. Tek kasnije je moguće staviti van zakona SPC ili ukinuti Habeas corpus act za sve „neprijatelja modernizacije” kako je vide u Vašingtonu i Berlinu. Do tada će vavilonsko-mletačke „poštene“ kurvetine udešavati građansku državu u Bosni, kako bi obespravili jednu naciju. Braniće Đukanovićevu monarhiju u Crnoj Gori. Objašnjavaće kako regionalno ne treba da postoji u albanskim zemljama, te kako je “Ustavni sud Kosova” institucija bezgrešnija od Svete stolice.