Ono što je Rik Adelman napravio u Sakramentu koristiće se zauvijek
Majk Bibi, Dag Kristi, Predrag Stojaković, Kris Veber, Vlade Divac. Šesti igrač, Bobi Džekson. Nema ljubitelja košarke iz Srbije sa početka ovog vijeka koji ne zna u pola noći ko je igrao za te Sakramento Kingse.
Tih nekoliko blistavih godina bio je najbolji period u istoriji Sakramento Kingsa. Bili su najbolja ekipa čitave lige uz Los Anđeles Lejkerse, koje nikako nisu mogli da preskoče – a pamtimo i čuveno sudijsko guranje u šestoj utakmici finala Zapadne konferencije 2002. godine, možda i najkontroverznije plej-of serije u istoriji NBA lige. Iako nijesu osvojili prsten, bili su prava sila. Najviše zahvaljujući jednom čovjeku – Riku Adelmanu.
Bolje rezultate imao je čuveni trener – koji nas je nažalost napustio u utorak – u Portland Trejlblejzersima, koje je vodio do dva velika NBA finala, ali je veći trag ostavio u Sakramento Kingsima. Napravio je košarkašku nirvanu u glavnom gradu Kalifornije, najzabavniji tim NBA lige i istovremeno jednu od najvećih sila tog vremena.
Bilo je pravo uživanje gledati taj Sakramento, pa su se i ljubitelji košarke u našoj državi zaljubili u te Kingse, ne samo zbog naših reprezentativaca Stojakovića i Divca. Lako možete čuti od nekog: „Skot Polard, moj brat”. Takav uticaj su imali Kingsi, a sve je to izgradio Rik Adelman.
Otac Dejvida Adelmana bio je i solidan igrač. Igrao je na poziciji plejmejkera i proveo sedam sezona u NBA ligi, a zanimljivo je da je igračku karijeru završio upravo u Kingsima, koji su tada bili u Kanzasu. Više je imao trenerski nego igrački talenat, pa je odmah po završetku karijere uplovio u trenerske vode.
Imao je od koga i da uči, jer je bio pomoćni trener čuvenom Džeku Remziju u Portland Trejlblejzersima, od koga je pokupio dosta trenerskih ideja. Remzi je volio brzu igru i kreaciju preko visokih igrača, što će Adelman kasnije dovesti do savršenstva.
Krajem osamdesetih Remzi je sa Bilom Voltonom kao ključnim visokim igračem osvojio titulu. Sve to će Adelman kasnije implementirati u Kingsima, kada bude imao Vebera i Divca, a kasnije i Breda Milera.
Između Portlanda i Sakramenta proveo je i dvije neuspješne sezone u Golden Stejt Voriorsima, nakon čega je uzeo pauzu i vratio se pred početak sezone 1998/99, kada preuzima Kingse. Tada sve počinje.
Odmah je implementirao svoj sistem i napravio igru kakva dotad nije viđena – brzu, tečnu i ofanzivno savršeno organizovanu košarku. Morao je da napravi i hemiju u ekipi, jer su igrači imali različite stilove. Džejson Vilijams je trejdovan, a na njegovo mjesto došao je Majk Bibi, koji se bolje uklopio u sistem.
Adelman je bio poznat kao trener koji sluša igrače i pomoćnike. Ako bi neko imao bolju ideju, bio je spreman da promijeni plan. Napravio je košarkaški orkestar u kojem je svako znao svoju ulogu, ali i imao slobodu da zablista.
Inspiraciju je dijelom našao u Piteru Karilu i njegovom „Prinston” sistemu, koji je kombinovao sa Remzijevom filozofijom i sopstvenim idejama. Rezultat je bila jedna od najbržih i najefikasnijih ekipa NBA lige.
Kris Veber i Vlade Divac, kasnije i Bred Miler, bili su ključni jer su sa visokog posta mogli da razigravaju ekipu. Plejmejkeri su se konstantno kretali, bekovi i krila utrčavali ka košu, a Stojaković čekao otvorene šuteve.
Protivnici nijesu znali šta ih je snašlo – Kingsi su igrali košarku koja je bila ispred vremena. Od 1998/99 do 2002/03. stalno su bili među najefikasnijim timovima NBA lige i imali najbrži tempo igre u više sezona.
Adelman je posebno bio cijenjen jer mu ego nije stajao na putu. Ako bi pomoćnik ili igrač imao bolje rješenje, prihvatao ga je bez problema.
„Nikada nijesam vjerovao da moraš da budeš grub. Trudio sam se da budem ono što jesam. Igrači odmah vide kada glumiš nešto drugo”, rekao je Adelman.
Njegov uticaj na NBA ligu bio je ogroman. Mnogi treneri kasnije su koristili njegove ideje – Stiv Ker, Greg Popovič, Erik Spolstra i Dok Rivers samo su neki od njih.
Iako nije osvojio titulu, Adelman je ostavio dubok trag. Do 2014. godine ostvario je 1.042 pobjede u regularnoj sezoni, od čega 395 u Sakramentu, uz rekordnih 61 pobjedu u sezoni 2001/02.
Nekada se ne pamte samo titule i trofeji. Ono što je Rik Adelman ostavio – pamtiće se zauvijek.
