Bruto domaći proizvod Crne Gore u prvom kvartalu 2026. godine iznosio je 1,65 milijardi evra, dok je realni rast ekonomije bio 2,6 odsto, pokazuju preliminarni podaci Monstata.
Rast su najviše podržali potrošnja domaćinstava, investicije u osnovna sredstva, sektor nekretnina, finansijske djelatnosti i industrija, dok je najnepovoljniji signal stigao iz spoljne trgovine — izvoz roba i usluga bio je značajno niži nego godinu ranije.
Crnogorska ekonomija nastavila je rast i na početku 2026. godine, ali podaci za prvi kvartal pokazuju da je taj rast ostao snažno oslonjen na domaću potrošnju, dok je spoljnotrgovinski bilans dodatno opteretio ukupnu ekonomsku sliku. Prema preliminarnom obračunu Uprave za statistiku — Monstata, BDP Crne Gore u prvom kvartalu 2026. godine iznosio je 1,652 milijarde evra, u poređenju sa 1,562 milijarde evra u istom periodu prošle godine.
To znači da je nominalni rast iznosio 5,8 odsto, dok je realni rast, nakon uklanjanja uticaja cijena, iznosio 2,6 odsto. Drugim riječima, ekonomija je nastavila da raste, ali umjerenijim tempom, uz vidljive razlike između domaće tražnje, koja je i dalje snažna, i izvoznog sektora, koji je u prvom kvartalu oslabio.
Potrošnja domaćinstava ostaje glavni oslonac ekonomije
Najveći dio crnogorskog BDP-a i dalje dolazi iz finalne potrošnje. Ukupna finalna potrošnja u tekućim cijenama iznosila je 1,88 milijardi evra, što je 126,5 miliona evra više nego u prvom kvartalu 2025. godine. Nominalno, riječ je o rastu od oko 7,2 odsto. Ključni generator tog rasta bila je lična potrošnja domaćinstava, koja je dostigla 1,52 milijarde evra, u poređenju sa 1,42 milijarde evra godinu ranije. To je povećanje od 108,2 miliona evra, odnosno oko 7,6 odsto. U strukturi BDP-a, lična potrošnja domaćinstava dostigla je čak 92,2 odsto BDP-a u tekućim cijenama, što potvrđuje koliko je crnogorska ekonomija i dalje zavisna od potrošnje građana, plata, doznaka, turizma i uvozne robe. Potrošnja države iznosila je 329 miliona evra, što je oko 17,1 milion evra više nego u istom kvartalu prošle godine. Njeno učešće u BDP-u bilo je 19,9 odsto, gotovo isto kao godinu ranije.
Investicije veće, ali struktura pokazuje oprez
Bruto investicije u prvom kvartalu iznosile su 461 milion evra, u odnosu na 441 milion evra godinu ranije. To je nominalni rast od oko 4,5 odsto. Pozitivniji signal dolazi iz kategorije bruto investicija u osnovna sredstva, koje su porasle sa 364,7 miliona na 398 miliona evra. To je povećanje od 33,4 miliona evra, odnosno oko 9,2 odsto. Međutim, ukupne investicije nijesu rasle brže zato što su promjene u zalihama smanjene — sa 76,4 miliona na 63 miliona evra. Ova kategorija, kako napominje Monstat, može sadržati i statističku razliku, pa je treba tumačiti oprezno. Ipak, rast investicija u osnovna sredstva jeste važan signal, jer ukazuje na nastavak ulaganja u opremu, građevinske radove i kapitalne projekte, iako se još ne vidi širi investicioni zamah koji bi značajno ubrzao ukupni rast BDP-a.
Najslabija tačka: Izvoz pao za skoro 72 miliona evra
Najnepovoljniji trend u prvom kvartalu dolazi iz odnosa izvoza i uvoza roba i usluga. Izvoz roba i usluga iznosio je 455 miliona evra, dok je u istom periodu 2025. godine bio 526,9 miliona evra. To znači da je izvoz smanjen za 71,9 miliona evra, odnosno oko 13,6 odsto. Istovremeno je uvoz blago smanjen, sa 1,16 milijardi na 1,15 milijardi evra, odnosno za oko 16 miliona evra. Ipak, pad uvoza nije bio dovoljan da popravi spoljnotrgovinski bilans, jer je izvoz pao mnogo snažnije. Zbog toga je negativni saldo izvoza i uvoza roba i usluga produbljen sa 634,3 miliona na 690,2 miliona evra. Drugim riječima, neto izvoz je u prvom kvartalu dodatno “oduzeo” od BDP-a. Učešće izvoza roba i usluga u BDP-u palo je sa 33,7 odsto na 27,5 odsto, dok je učešće uvoza smanjeno sa 74,3 odsto na 69,3 odsto. Ipak, saldo izvoza i uvoza pogoršan je sa -40,6 odsto na -41,8 odsto BDP-a. To je najvažnija strukturna poruka izvještaja: Crna Gora je u prvom kvartalu rasla, ali uz slabiji izvozni učinak i i dalje vrlo visok oslonac na uvoz.
Nekretnine, finansije i industrija među najbrže rastućim sektorima
Posmatrano po proizvodnoj metodi, ukupna bruto dodata vrijednost u tekućim cijenama iznosila je 1,26 milijardi evra, u odnosu na 1,19 milijardi evra u prvom kvartalu prošle godine. Najveću bruto dodatu vrijednost imao je široki sektor koji obuhvata trgovinu, saobraćaj, skladištenje, smještaj i ishranu — ukupno 282,8 miliona evra. To je za 13,6 miliona evra više nego godinu ranije, odnosno nominalni rast od oko 5 odsto. Ovaj sektor ostaje jedan od ključnih stubova crnogorske ekonomije, naročito zbog povezanosti trgovine, transporta i turizma. Sektor državne uprave, obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite dostigao je 266 miliona evra, što je rast od 13,7 miliona evra. Značajan rast zabilježile su i djelatnosti povezane sa nekretninama, koje su porasle sa 106,7 miliona na 117,6 miliona evra, odnosno za oko 10,2 odsto. To potvrđuje da tržište nekretnina ostaje jedan od najaktivnijih segmenata ekonomije. Finansijske djelatnosti i osiguranje porasle su sa 74,8 miliona na 81,6 miliona evra, što je nominalni rast od oko 9,1 odsto. Sektor koji obuhvata rudarstvo, prerađivačku industriju, energetiku i snabdijevanje vodom porastao je sa 145,5 miliona na 157,8 miliona evra, odnosno za oko 8,4 odsto. Rast je zabilježen i u građevinarstvu, koje je povećalo bruto dodatu vrijednost sa 72,5 miliona na 76,2 miliona evra, odnosno za oko 5,1 odsto. Jedini veći sektor koji je u nominalnom padu jeste informisanje i komunikacije, gdje je bruto dodata vrijednost smanjena sa 64,9 miliona na 64,1 milion evra, odnosno za oko 1,3 odsto.
Šta pokazuju podaci
Podaci za prvi kvartal 2026. pokazuju ekonomiju koja nastavlja da raste, ali ne na potpuno uravnotežen način. Pozitivno je što rast dolazi iz više domaćih izvora: potrošnje, investicija u osnovna sredstva, nekretnina, finansijskog sektora, industrije i dijela usluga. To ukazuje da domaća tražnja ostaje snažna i da poslovna aktivnost nije usporila. Međutim, pad izvoza roba i usluga predstavlja ozbiljno upozorenje. Za malu i otvorenu ekonomiju, kakva je crnogorska, slabiji izvoz znači veću zavisnost od domaće potrošnje, uvoza i sezonskih prihoda. Ako se takav trend nastavi, mogao bi ograničiti prostor za jači i održiviji rast u nastavku godine. Zato se prvi kvartal 2026. može ocijeniti kao period umjerenog rasta, ali i jasnog upozorenja: Crna Gora i dalje raste najviše zahvaljujući potrošnji, dok konkurentnost i izvozni kapacitet ostaju najslabije karike ekonomskog modela.
(Investitor.me)
