Na desnici postoje nesuglasice i nedostatak komunikacije, što otežava formiranje širokog opozicionog fronta. Proevropska opozicija naručuje istraživanja javnog mnjenja kako bi formirala zajednički nastup na izborima. Proevropska opozicija naručuje istraživanja za zajednički nastup, Narodna stranka i Branimir Nestorović prave novi blok, Zeleno-lijevi front staje uz studente u blokadi, a oni istrajavaju u zahtjevu da uz sebe neće političare iz opozicije.
Tako, ukratko, trenutno izgleda domaća politička scena, a analitičari za „Blic“ ukazuju da se zagrijeva uoči izbora i očekuju dalja udruživanja, jer „niko od njih nema luksuz da bilo koga otpisuje“.
Vladimir Pejić, direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja „Faktor plus“ za „Blic“ kaže da je sve ovo „faza priprema za izbore, ma kada da se oni održe“.
— Što se tiče studenata, situacija je jasna što se tiče nastupa, ali se još ne zna ko će sve biti na listi. Što se tiče proevropske opozicije, kod njih je najčistija situacija, i oni su se, čini se, na sastancima iskristalisali oko načina nastupa na izborima ili su na putu da se to desi — rekao je Pejić.
Problemi na desnici
Desnica je, dodao je on, heterogena, i ocijenio da oni „ne da ne razgovaraju nego, izgleda, nemaju bilo kakve kontakte“.
— To je zanimljivo, jer su u posljednja dva izborna ciklusa imali najbolju perspektivu, a sada su došli do toga da ne možemo da kažemo ko je najjača snaga u njihovim redovima. Poslije prošlih i pretprošlih izbora imali su autoput do 15 odsto podrške, ali ni u jednom trenutku nisu pokazali zrelost. Previše se bave „rekla-kazala“ i naglašavanjem mana, a manje pravljenjem konstruktivnih dogovora — ocjenjuje Pejić.
On procjenjuje i da će biti puno malih koalicija i da će se i proevropska i desničarska opozicija najvjerovatnije i dalje udruživati.
— Niko od njih nema luksuz da bilo koga otpisuje. Ali potrebno je da se barem minimum samostalnosti ili svoje politike zadovolji — rekao je Pejić.
Šta se sve dešava?
Sastanci i rastanci proevropske opozicije
Proevropska opozicija pravi stazu do zajedničkog bloka. U tu svrhu, održan je drugi po redu sastanak opozicionih partija proevropske orijentacije, a prisustvovali su predstavnici:
Stranka slobode i pravde
Pokret slobodnih građana
Srbija centar
Narodni pokret Srbije
Ekološki ustanak
Novo lice Srbije
Socijaldemokratska stranka
Na sastanku je, prema pisanju medija, odlučeno da se naruči kvalitetno istraživanje javnog mnjenja koje bi se bavilo načinima učešća ovog mogućeg opozicionog bloka na izborima. U odnosu na prvi sastanak održan 22. aprila, sastav je krnji, jer nije bilo Zeleno-lijevog fronta i Pokreta za decentralizaciju Dragana Milića.
Milić za „Blic“ kaže da se nisu predomislili, već da nije bio prisutan iz ličnih razloga.
— Smrtni slučaj bliskog prijatelja. Naš stav je kristalno jasan da je svaki dijalog blagotvoran i mi ćemo se uvijek odazvati pozivu da razgovaramo — rekao je Milić.
ZLF, po svoj prilici, nisu dobili poziv jer su 6. maja objelodanili da će, ukoliko izbori budu na ljeto, podržati listu studenata u blokadi. Poslanica ZLF Jelena Jerinić je rekla da nema informaciju da li je ta stranka bila pozvana na sastanak.
— Ne znam ni da li smo pozvani, ni ko. To sam isto vidjela u medijima kao i vi. Svakako ne bih ni bila osoba koja bi bila na tom sastanku — rekla je Jerinićeva.
Prozivke među desničarima
Komešanju tu nije kraj. I na drugom spektru, desnom, pokušavaju da zbijaju redove. Lider Novog DSS Miloš Jovanović je nedavno rekao da je najbolje rješenje za izlazak tri kolone: studentska, proevropska i autentična desnica.
Ali, Narodna stranka (NS) je otkrila da je blizu konačnog dogovora sa pokretom „Mi, snaga naroda” Branimira Nestorovića o zajedničkom učešću na izborima, u okviru kog očekuje širi koalicioni nastup većeg broja pokreta i udruženja iz cijele Srbije.
To je saopštio Vladimir Gajić, lider NS, uz objašnjenje da takav koalicioni format, kad god do izbora došlo, „nosi puno saglasje i harmoničnost oko ključnih političkih pitanja koja se tiču nacionalnih, bezbjednosnih, spoljnopolitičkih i ekonomskih aspekata“ i naglasio da, kada je riječ o tim stavovima, nema nikakvih nepoznanica.
On je rekao da objedinjenog najšireg nastupa na tzv. desnom, suverenističkom opozicionom polu „očigledno neće biti jer Novi DSS smatra da su samo oni ‘autentična desnica'“.
Studenti neće ni jedne ni druge
Studenti u blokadi su najprije 5. maja prošle godine tražili raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, a onda su postavili izričit zahtjev da na studentskoj listi ne budu predstavnici opozicije. Od opozicije su, međutim, zatražili da se povuče i podrži ih u političkoj borbi. Demokratska stranka i pokret „Kreni promijeni“ odmah su se izjasnili da im daju podršku. Uslov se do danas nije promijenio, a sada se uveliko spekuliše ko će da bude na listi.
